На улазу у градски парк Лознице, у тишини зеленила, поносно стоји споменик Вуку Стефановићу Караџићу, творцу српског језика каквог данас познајемо, реформатору писма, сакупљачу народних умотворина и неуморном просветитељу. Овај монументални лик од белог мермера већ деценијама подсећа пролазнике на значај језика, културе и идентитета.
Споменик је подигнут 1964. године, као дело једног од најзначајнијих југословенских вајара, Миодрага Живковића. Уметник је успео да снажним линијама и једноставношћу форме изрази дубоку озбиљност и непоколебљиву одлучност коју је Вук носио у борби за народни језик и писменост.
Фигура је приказана високо, стилизовано, са снажно склопљеним рукама и продорним погледом, као да посматра будуће генерације и подсећа их на своју чувену максиму: „Пиши као што говориш, читај како је написано.“
Иако је постављен у центру града, споменик зрачи неком посебном тишином, као да тражи тренутак поштовања. У његовој близини често се окупљају ђаци и посетиоци, а његово присуство незаобилазно је током манифестација посвећених језику, култури и просвети.
Лозница, као Вуков родни крај, с поносом чува сећање на њега, не само кроз овај споменик, већ и кроз музеј у његовом родном Тршићу, Вуков сабор, школе и установе које носе његово име.
Овај споменик није само уметничко дело, он је подсетник. Подсетник на снагу речи, важност образовања, корене које не смемо заборавити. У времену када се све мења, он остаје чврсто усправљен, попут језика који је Вук учинио нашим.
Пројекат „Споменици, наши подсетници“ суфинансиран је из буџета Града Лознице. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
