Лознички шанац, подигнут 1807. године под руководством војводе Анте Богићевића, данас је најочуванији локалитет те врсте у Србији из времена Првог српског устанка, каже историчар Стефан Вилић
На западној граници устаничке Србије, уз Дрину, почетком 19. века настајао је систем земљаних утврђења који је требало да заустави продоре османске војске. Међу шанчевима у Бајиној Башти, Лешници, Црној Бари, Прослопу, Рожњу и Засавици, лознички је имао посебан значај. Одбрана овог места значила је и заштиту Јадра, али и спречавање даљег продора према Ваљеву, Шапцу и Београду.
На то је, поводом обележавања 216 година од Боја на Лозници, подсетио кустос историчар Центра за културу „Вук Караџић“ Стефан Вилић. Према његовим речима, устаници су добро знали са каквом су силом суочени, због чега је широм ослобођене Србије почела изградња одбрамбених земљаних утврђења.
„Систем оваквих утврђења постојао је дуж реке Дрине и штитио Србију са запада од упада Турака. Најважнији је свакако био у Лозници, која је била кључна за опстанак целог подручја Јадра и спречавање даљег напредовања Турака ка Ваљеву и Шапцу, односно ка Београду“, објаснио је Вилић.
Лознички шанац изграђен је у пролеће и лето 1807. године, а радовима је руководио војвода Анта Богићевић. Оно што овом месту даје додатну историјску вредност јесте степен његове очуваности.
„Овај шанац представља најочуванији локалитет овог типа у целој Србији из периода Првог српског устанка. Специфичан је и по томе што је био комбинованог типа, тако да је, поред војне, у њему била и цивилна власт“, навео је Вилић.
Управо на том простору одиграо се у октобру 1810. године Бој на Лозници. Устаници предвођени Антом Богићевићем бранили су једну од најважнијих тачака на западној граници тадашње Србије. Како је истакао Вилић, били су свесни снаге противника, али су били спремни „да своје животе положе за одбрану Лознице, Србије, али пре свега слободе“.
Данас се у порти Цркве Покрова Пресвете Богородице налази капела у којој почивају посмртни остаци војводе Анте Богићевића. Управо поред ње служен је парастос јунацима Боја на Лозници, а венце су положили представници Града Лознице, Центра за културу „Вук Караџић“, ОШ „Анта Богићевић“ и удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије.
Члан Градског већа Лознице, Марко Јовановић, поручио је да је Бој на Лозници пример српског јунаштва и борбе за слободу, подсетивши да се управо на простору данашње црквене порте и у оближњем Тичар пољу водила битка у којој је османска војска претрпела тежак пораз.
У пригодном програму наступили су етно-група „Лозице“ и млади гуслар Лазар Стаменић.
