Док се Јадар приближава биолошком минимуму, а Дрина код Радаља остаје на ниском водостају, извор Девет Југовића под Троношом тече истом снагом о којој мештани говоре већ генерацијама
Водостај, проток и температура ваздуха овог августа у лозничком крају дају јасну слику сушног лета. У Лозници је 20. августа у 16 часова измерено 39 степени, док је истог дана у 15 часова на мерној станици РХМЗ-а у Радаљу водостај Дрине износио 28 центиметара. На Јадру је у Завлаци измерено минус 18, а код Лешнице минус 32 центиметра. РХМЗ је упозорио и да су се протоци Јадра приближили биолошком минимуму. Ти бројеви нису дубина реке, већ водостај у односу на нулту коту сваке мерне станице. Ипак, заједно са високим температурама и дефицитом падавина, они показују колико су климатске промене узеле маха.
У истом том крају, на путу од Лознице ка манастиру Троноша, налази се чесма Девет Југовића. Према доступним подацима Града Лознице, извор је каптиран у чесму са десет лула, а његова максимална издашност износи око 5,5 литара у секунди.
Управо зато сведочење мештана о његовој постојаности има посебну тежину. Они кажу да вода са чесме истом температуром тече и на Богојављење и на Преображење, када су летње врућине већ исушиле многе мање изворе.
За мештане Корените, Троноше и околних села, то није само занимљива природна појава. Чесма је место на којем се укрштају вера, легенда и свакодневни живот. По предању, код ње су се Југ Богдан и његових девет синова напили воде пред одлазак у Косовски бој. Десет лула зато се тумачи као симбол Југ Богдана, у средини, и девет Југовића око њега.
Први писани трагови о рестаурацији чесме везују се за 1721. годину, када је обновио архимандрит Методије. На каменим плочама помињу се и касније обнове, а садашњи изглед чесма и капела добиле су 1968. године. Капела је посвећена великомученику Пантелејмону, а на њеним зидовима исписани су стихови из песама косовског циклуса и тужбалица сестре Милице.
Са чесмом је повезан и обичај приношења великих ратарских свећа. Мештани Зајаче и Корените окупљали су се код извора на Велики четвртак, одакле су заједно одлазили у манастир. Тако је вода постајала место сусрета али и део обреда којим се вековима призива добра година.
