Вуков завичај и ове године је током саборских дана место сусрета слависта, професора и студената који српски језик и књижевност изучавају на универзитетима широм света. У организацији Међународног славистичког центра Филолошког факултета Универзитета у Београду, у Тршићу је одржан део програма Скупа слависта, док је посебна пажња посвећена двестотој годишњици Вукове „Данице“.
Међународни славистички центар једна је од најстаријих институција те врсте у словенском свету. Од оснивања почетком седамдесетих година кроз његове програме прошло је око 4.100 студената, а научни скупови окупљали су нека од најзначајнијих имена домаће и светске славистике. У средишту рада су српски језик, књижевност и култура, њихово проучавање и присуство на страним универзитетима.
О значају оваквих сусрета, програму који прати овогодишње окупљање и вези савремене славистике са Вуковим наслеђем говори проф. др Бошко Сувајџић, управник Међународног славистичког центра и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.
„Скуп слависта подразумева предавања и вежбања, али и Вече нација, на којем учесници представљају своје језике, културе и земље. Ове године имамо представнике двадесетак земаља, тако да је то прилика за један леп сусрет различитих култура“, каже Сувајџић.
Учесници су у Тршићу слушали предавање проф. др Александра Јеркова, обишли Вукову спомен-кућу и упознали се са издањима Међународног славистичког центра, међу којима су зборници научних радова, књиге предавања и приручници намењени настави српског језика. Теме којима се слависти баве годинама су широке, од језика и историје књижевности до начина на који се српска култура чита ван њених матичних простора. О томе сведоче и најновија издања Научног састанка слависта у Вукове дане, међу којима је зборник посвећен савременим приступима проучавању српске драме, њеним преводима, извођењима и рецепцији у словенским и несловенским срединама.
Посебан програм овогодишњег сабора био је округли сто поводом 200 година Вукове „Данице“. Вук Караџић је први број свог календара-забавника објавио у Бечу 1826. године, а потом су уследила издања 1827, 1828, 1829. и 1834. године. У њима је објављивао и своје историјске и етнографске списе.
Два века касније, каже Сувајџић, основна идеја „Данице“ није изгубила смисао.
„Сличност је управо у концепцији да то буде читанка за народ, да може, како је Вук говорио, и учен читати и прост слушати. Идеја је да се на једном месту саберу српска култура, језик и књижевност ма где они обитавали“, истиче Сувајџић.
Вукова задужбина је 1994. обновила „Даницу“ као српски народни илустровани календар, ослањајући се на концепцију Вуковог издања. Савремена „Даница“, према речима њеног уредника Сувајџића, настоји да ту замисао пренесе у ново време и приближи је новим генерацијама.
„Она не само што обнавља сећање на Вукову ‘Даницу’ него настоји да буде читанка за народ и да Вукове идеје пренесе у ново окружење. То су, пре свега, неговање српског језика и писма, ћирилице и културних вредности“, наводи Сувајџић.
Саборски програм отворио је и тему задужбинарства. Представљена је књига „Задужбинарство код Срба“ Славка Вејиновића, управника Вукове задужбине, која прати једну од дугих традиција српске културе, од средњовековних задужбина до добротвора новијег времена.
За Сувајџића, та тема у Тршићу има посебну тежину.
„Задужбинарство је традиција остављања покретне и непокретне имовине свом роду и народу. То је тема примерена и месту на којем се налазимо и времену у којем живимо, јер нас подсећа да је опште добро изнад појединачних несугласица“, закључује проф. др Бошко Сувајџић.
