Одлазак из родног краја не значи увек и прекид везе са њим. За многе људе који су деценије провели у иностранству, повратак није само долазак у земљу у којој су рођени, већ и настојање да се део стеченог знања, искуства и капитала врати заједници из које су потекли.
Колико је та веза важна, показују и подаци Пописа становништва из 2022. године. У Србији је тада живело 294.431 лице које се претходно налазило на раду или боравку у иностранству. Највише повратника дошло је из Немачке, 54.945, затим из Аустрије, 32.992, и Швајцарске, 20.370. Међу њима је било 105.223 економски активних лица, што показује да се са повратницима у земљу не враћају само људи, већ и радно искуство, знање и предузетнички потенцијал. Податке је објавио Републички завод за статистику у публикацији „Србија као одредиште: ко се досељава, а ко се враћа, 2022“, ауторки др Весне Лукић и др Сузане Ловић Обрадовић.
Те бројке не говоре само о кретању становништва, већ и о потенцијалу који се у земљу враћа заједно са људима. Они који су радили у различитим пословним системима, усавршавали се и стицали нове професионалне навике, могу да буду покретачи послова, преносиоци знања и веза са тржиштима на којима су годинама живели.
Економска веза Србије са дијаспором највидљивија је у новцу који из иностранства стиже породицама. Према подацима Народне банке Србије, прилив дознака у 2024. години износио је 4.897,8 милиона евра. Највећи део стигао је из Немачке, Швајцарске, Аустрије, Сједињених Америчких Држава и Хрватске. Дознаке, наравно, нису исто што и улагања у привреду, али показују колико је снажна и трајна веза људи који живе ван Србије са породицама и срединама из којих су потекли.
Управо о могућностима да се те везе претворе у конкретну сарадњу разговарало се на пријему, последњег јулског дана, за представнике дијаспоре у Лозници. Окупили су се Лозничани који живе и раде у иностранству, повратници, као и они који су део онога што су стварали ван земље већ уложили у свој родни крај, покренули посао или своје искуство ставили на располагање локалној заједници.
Заменик градоначелника Лознице Петар Гавриловић рекао је да је циљ оваквих сусрета да се сарадња града са дијаспором подигне на виши ниво и да се кроз непосредан разговор отворе могућности за повратак, улагања и покретање нових послова.
„Често кажемо да је наша дијаспора наше највеће богатство, али сада желимо да то преточимо у конкретна дела. Важно нам је да чујемо њихове идеје, планове и искуства која су стицали у различитим земљама и да их укључимо у привредни и економски развој Лознице“, истакао је Гавриловић.
Он је навео да се локалној самоуправи већ обраћају људи који раде у иностранству, а желе да се врате и започну пословну активност у свом крају. Град је, како је рекао, спреман да помогне у стварању потребних услова, нарочито кроз инфраструктурна улагања. Са надлежним министарствима разговара се и о могућности отварања канцеларије за дијаспору у Лозници.
Биљана Живановић, која се после тридесет година живота у Италији вратила у Србију, каже да је важно да се повратници осете прихваћено и да добију прилику да своје искуство примене у земљи из које потичу.
„За нас повратнике из иностранства много значи да се осећамо прихваћено. Мислим да је сазрело време за повратак и улагање у своју земљу“, рекла је Живановићева, изразивши жељу да овакви сусрети постану традиционални и окупљају све више људи.
Пријему је присуствовао и Живко Андрић, пореклом из Шурица, који има 36 година искуства у угоститељству у Швајцарској и заинтересован је за будућу сарадњу у Лозници.
Програм су организовали Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“. У пратећем уметничком програму наступили су чланови КУД-а „Караџић“ и етно-групе „Лозице“.
