Када је заправо рођен Вук Стефановић Караџић, 6. или 8. новембра? Ово питање изнова се отвара у данима када се обележава годишњица рођења реформатора српског језика и писма. Док се у званичним биографијама најчешће наводи 6. новембар 1787. године, у његовом родном крају сачувана је традиција обележавања Митровдана, празника Светог великомученика Димитрија, који Српска православна црква прославља 8. новембра. Иако наизглед противречни, оба датума имају своје историјско објашњење.
Да је Вук рођен на Митровдан, потврђује и Мирослав Терзић, историчар Центра за културу „Вук Караџић“ у Лозници, који је годинама истраживао историју Вукове породице и његовог родног места.
„Први Караџић, који се овде доселио око 1740. године са Дурмитора из села Пећнице, био је Вуков деда Јоксим. Тада је из старе Херцеговине дошло око 40 породица у Тршић, који је био готово пуст. Јоксим је саградио дрвену плетару на истом месту, где је данас Вукова кућа. У њој се Вук и родио на Митровдан 1787. године“, објаснио је Терзић у ранијем разговору о историји Знаменитог места Тршић.
Разлика у датумима није последица промене података о Вуковом рођењу, већ начина рачунања времена. Он је рођен 26. октобра 1787. године по јулијанском календару, који је тада био у употреби у српском народу. У 18. веку разлика између јулијанског и грегоријанског календара износила је 11 дана, па је 26. октобар одговарао 6. новембру по новом календару.
Међутим, ова разлика се током векова мењала. Од марта 1800. године износила је 12 дана, а од марта 1900. повећана је на 13 дана, колико износи и данас. Разлог је у различитом начину рачунања преступних година. Док јулијански календар сваку четврту годину сматра преступном, грегоријански из тог правила изузима године којима се завршава век, осим оних дељивих са 400. Зато је 1900. година била преступна по јулијанском, али не и по грегоријанском календару.
Управо због тога Митровдан, који се по црквеном календару обележава 26. октобра, данас пада 8. новембра. Тако је настао привид да Вук има два рођендана. Шести новембар представља датум његовог рођења прерачунат према календарској разлици која је важила 1787. године, док је осми новембар дан када се данас прославља празник на који је дошао на свет.
И у установама које чувају успомену на Вука присутна су оба датума. Библиотека Вуковог завичаја у Лозници у биографији великог реформатора наводи 6. новембар 1787. године. И Вукова задужбина своју оснивачку скупштину одржала је управо 6. новембра 1987. године, у години када је обележено два века од његовог рођења. О значају тог јубилеја сведочи и податак да су широм тадашње Југославије и света организовани бројни научни и културни скупови посвећени Вуковом делу.
Пет образовних установа које носе Вуково име установиле су праксу заједничког обележавања овог празника. Свечану академију организују ученици и наставници Гимназије „Вук Караџић“, истоимене основне школе у Лозници и Липници, Вукове спомен-школе у Тршићу и Основне музичке школе „Вук Караџић“. На тај начин њихов заједнички празник повезан је са званичним датумом његовог рођења.
С друге стране, Митровдан је остао важан датум у културном животу Лознице. Традицију негује Културно-уметничко друштво „Караџић“. Његов Књижевни клуб кроз манифестацију „Вукови ластари“ чува успомену на реформатора српског језика и подстиче књижевно стваралаштво. Ова песничка светковина одржава се управо 8. новембра.
Различити датуми отварају и питање када је 6. новембар прихваћен као дан Вуковог рођења. Понекад се може чути тумачење да је до његовог раздвајања од Митровдана дошло из идеолошких разлога, у време социјализма. Међутим, календарски прерачун показује да 6. новембар има јасно историјско утемељење, независно од политичких прилика у 20. веку. За тврдњу да је датум намерно промењен како се рођендан не би поклапао са верским празником били би потребни посебни архивски докази.
Остаје, ипак, занимљива чињеница да се у Вуковом родном крају до данас одржало сећање на Митровдан. Тако се, 239 година после Вуковог рођења, два новембарска датума и даље сусрећу у његовом завичају. Један припада историјском рачунању времена, а други традицији која је надживела календарске промене. И оба нас враћају истом дану, Митровдану 1787. године, када је у малом Тршићу рођен човек који ће променити српски језик и писмо.
