На скупштинским изборима 1912. године социјалдемократска листа добила је у Подринском округу 453 гласа. Њеном организовању претходило је оснивање Радничког друштва у Лешници, за које се заложио учитељ Петар Тасић.
Избори 1. априла 1912. године за социјалдемократску листу у Лозници донели су свега десет бирача. У читавом Подринском округу добила је 453 гласа, а за народног посланика изабран је Драгиша Лапчевић. Други мандат Српске социјалдемократске партије припао је Триши Кацлеровићу, изабраном у Пожаревачком округу.
Тим изборним резултатима претходила је готово деценија радничког организовања у Јадру и Подрињу. Међу људима који су учествовали у његовим почецима био је Петар Тасић, учитељ у Лешници. Његовим залагањем у овој варошици је 8. новембра 1903. године основано Радничко друштво.
Била је то година великих промена у Србији. После убиства краља Александра и краљице Драге у Мајском преврату, окончана је владавина Обреновића. На престо је дошао Петар Карађорђевић. У варошима Подриња, уз вести о смени династија, свакодневицу су одређивали послови у занатским радионицама, висина наднице и трајање радног дана.
Према подацима о положају тадашњих радника, занатлијски радници у Лозници проводили су 1903. године на послу и по осамнаест часова дневно. Грађевинци су радили петнаест до шеснаест сати, са једним часом одмора. Зараду и радно време одређивали су послодавци.
Покушаји еснафског повезивања занатлија и мајстора нису донели очекиване резултате. Оснивање Радничког друштва у Лешници било је корак ка ширем окупљању људи који су тражили већу надницу и краћи радни дан. У тој средини Тасић је, поред учитељског посла, учествовао и у организовању радника.
Политичко повезивање добило је чвршћи облик оснивањем повереништава Српске социјалдемократске партије. У Лозници је повереништво образовано 14. јуна 1905, а у Лешници 14. јула 1907. године. Организације су настале и у Прњавору, Петковици и Доњем Добрићу. Уз питања зараде и услова рада, партијски програм обухватао је опште право гласа и слободу штампе.
До Првог светског рата у овом крају забележени су обуставе рада, протести и првомајски излети. Организације су биле малобројне, са недовољно искусних активиста. Њихово деловање пратиле су и репресивне мере, а у Лозници и Лешници забележени су прогони и физичко кажњавање радника.
Изборни подаци из 1912. године показују колику су подршку социјалдемократе тада имале међу бирачима овог краја. Од оснивања лешничког Радничког друштва до тих избора прошло је непуних девет година. У историји тог раздобља остали су забележени и име учитеља Петра Тасића и десет гласова које је његова политичка средина добила у Лозници. Данас Основна школа у Лешници носи његово име.
