Лозничани Даница Веселиновић и Александар Костић учествовали у планинарским маршевима и државним комеморацијама у Грчкој и Северној Македонији, поводом 110 година од битке на Кајмакчалану и 108 година од пробоја Солунског фронта
Стазама којима су пре 110 година, под непријатељском ватром, напредовали српски војници, данас пешаче они који чувају успомену на њихову жртву. Међу учесницима планинарског марша до врха Кајмакчалана били су и Лозничани Даница Веселиновић и Александар Костић, чланови Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године. Као део делегације Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије при Влади Републике Србије, учествовали су у обележавању 110. годишњице једне од најтежих битака српске војске у Првом светском рату.
Успон на Кајмакчалан, врх планине Ниџе на граници Грчке и Северне Македоније, био је један од најзначајнијих делова програма државних комеморација. Учесници су пешачили до спомен-комплекса, где су положени венци и одате државне и војне почасти српским ратницима. На месту некадашњих жестоких борби данас се налазе капела Светог Илије и спомен-костурница, који подсећају на хиљаде војника страдалих у борбама на овом планинском масиву.
Битка за Кајмакчалан вођена је од 12. до 30. септембра 1916. године, у изузетно тешким планинским условима. После повлачења преко Албаније и опоравка на Крфу, српска војска је освајањем овог стратешког положаја поново ступила на тадашњу државну територију. Због тога је Кајмакчалан остао упамћен као „Капија слободе”. Победа је плаћена великим људским губицима, посебно у редовима Дринске дивизије, чији су војници поднели највећи терет борби.
Према речима Данице Веселиновић, планинарски маршеви били су важан део програма посвећеног очувању сећања на српске ратнике. Поред успона на Кајмакчалан, организовано је и пешачење до Грунишког виса, недалеко од села Старавина, где је одата почаст потпуковнику Војину Поповићу, познатијем као војвода Вук. Овај прослављени српски добровољачки командант погинуо је 29. новембра 1916. године, предводећи своје борце на Солунском фронту.
Пешачење до места некадашњих битака било је само један део вишедневног програма који је обухватио српска војничка гробља и спомен-обележја у Грчкој и Северној Македонији. На Зејтинлику у Солуну, 26. септембра, обележена је 108. годишњица пробоја Солунског фронта, који је започео 15. септембра 1918. године и означио почетак коначног ослобођења Србије. Делегација је учествовала и у церемонији полагања венаца на српском војничком гробљу у Битољу, као и у одавању почасти страдалим ратницима у грчким местима Егзоплатанос и Хриси, где се налази споменик војницима Тимочке дивизије.
Посебно место у програму имале су комеморативне свечаности у Поликастру, одржане у организацији Уније земаља савезница Првог светског рата. Како наводи Веселиновићева, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године једини је члан из Србије у овој међународној организацији. Представници из Лознице имали су прилику да се обрате присутнима у име Друштва и учествују у неговању сећања на заједничку борбу савезничких војски.
Више од једног века после завршетка Великог рата, стазе Кајмакчалана и Грунишког виса и даље повезују историју и садашњост. За учеснике ових маршева пешачење до некадашњих бојишта представља начин да се, поред полагања венаца и званичних церемонија, непосредно упознају са местима на којима су српски војници водили борбе за ослобођење отаџбине.
