Снага предања у ивањским венчићима

Данас ће многе капије, улазна врата и дворишта у Лозници и околним селима осванути украшени ивањским венчићима. Плетени од Јованове траве, ивањског цвећа, хајдучке траве и другог биља, они се у народу везују за Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља, који се обележава 7. јула.

Иако овај обичај нема упориште у црквеном учењу и богослужбеној пракси, он је дубоко ушао у живот православног народа. Вековима се преноси с колена на колено, као део народне побожности, породичне традиције и веровања да венчић чува дом, здравље и напредак укућана до следећег Ивањдана.

На градском тргу у Лозници и ове године владало је велико интересовање за ивањске венчиће. Купци су их бирали за кућу, капију, двориште или улазна врата, а продавци кажу да се све што се ујутру исплете, брзо и прода.

Зоран Јанковић из Плоче, села недалеко од Лознице, каже да сваки венчић тражи време, стрпљење и сигурну руку.

„Прво нађем праву ивањску траву која одговара за венчиће. Онда плетем, добро затегнем да се не распадне, украсим, повежем траком и средим да лепо изгледа”, прича Јанковић.

У ивањски венчић, додаје, обавезно иде ивањско цвеће, а по старом обичају ставља се и бели лук. Траву бере на ливадама, најчешће на сопственим парцелама. Каже да људи и даље поштују обичај и да венчић не купују само као украс, већ као знак да се нешто старо и породично још чува.

Етнолог и антрополог Ана Чугуровић, кустоскиња Музеја језика и писма у Тршићу, у свом раду посебну пажњу посвећује летњем циклусу обичаја у западној Србији, међу којима важно место имају Ивањдан и плетење ивањских венчића. Као ауторка стручног прилога у зборнику „Ивањдански обичаји ваљевског краја и суседних области западне Србије” и учесница у реализацији документарно-етнолошког филма „Ивањско цвеће”, она указује да венци од ивањског цвећа и лековитих трава нису само украс, већ представљају дубоко укорењен магијски и заштитни ритуал намењен привлачењу здравља, плодности и берићета, док истовремено делује као штит који домаћинство чува од непогода. Она наглашава да кроз ове обичаје, као и кроз ритуално паљење ивањданских ватри (лила), које има соларну симболику давања подршке сунцу које почиње да слаби, народ чува специфичан језик симбола и остварује непрекинути континуитет и везу са својим прецима.

Круг венца у народном тумачењу означава заштиту и затворен простор сигурности. Он одваја дом и породицу од онога што се сматрало непознатим, туђим и опасним. Зато се ивањски венчић, иако није део званичног црквеног обреда, одомаћио уз празник Светог Јована Крститеља и остао један од најпрепознатљивијих обичаја уочи Ивањдана.

Тако ће и ове године, на многим кућама у Подрињу, венчићи од жутог ивањског цвећа стајати као знак трајања једног старог веровања. За некога су украс, за некога успомена на мајку или баку, а за многе једноставан доказ да се обичаји најдуже чувају онда када су део свакодневног живота.

Повезани чланци

spot_img

Истражи

Пешке до Кајмакчалана, стазама српских ратника

Лозничани Даница Веселиновић и Александар Костић учествовали у планинарским маршевима и државним комеморацијама у...

„Вукови ластари” први пут без Љубомира Ћорилића

Први пут после више од пола века књижевна манифестација „Вукови ластари” одржана је без...

Младенци од сламе постали атракција у Мачви

Мало сламе, картона, фолије и много маште било је довољно да једна њива поред...

Вуков рођендан између два календара

Када је заправо рођен Вук Стефановић Караџић, 6. или 8. новембра? Ово питање изнова...

Светиње које су надживеле царства

Ретке су реликвије чији се пут може пратити кроз толико различитих држава, дворова, манастира...

Лознички шанац, бедем слободе на Дрини

Лознички шанац, подигнут 1807. године под руководством војводе Анте Богићевића, данас је најочуванији локалитет...

Популарне категорије

Коментари