„Ми несразмјерно више говоримо, него што радимо…“ – речи Јована Цвијића, великог научника и академика, и данас звуче као опомена. Исписане у његовим списима, оне одјекују још снажније пред спомеником који му је подигнут у родној Лозници, у парку поред Гимназије „Вук Караџић“.
Овај монументални лик научника у бронзи, висок три метра, дело је вајарке Дринке Радовановић и свечано је откривен 1997. године. Цвијић је приказан у стојећем ставу, с књигом у руци, као да и данас поучава своје студенте и читаоце.
Јован Цвијић (1865–1927) био је географ, геолог, етнолог, председник Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета. Као истраживач Балкана, оставио је трајан научни печат, а његова дела попут „Балканског полуострва“ и студија о психичким типовима народа до данас се цитирају у светској науци.
Лозница је подизањем овог споменика одала почаст свом најпознатијем сину, човеку који је својим радом превазишао границе времена и простора.
Уз бисте и споменике Вуку Караџићу и Тршићу, Цвијићев бронзани лик у градском парку гради симболички троугао знања, језика и науке – вредности којима Лозница дугује своју културну препознатљивост.
Испод зимског снега, како сведочи фотографија, или у летњој сенци парка, споменик Јовану Цвијићу остаје трајни подсетник да је реч празна без дела, и да највећи остају они који су оставили рад, а не само речи.
Пројекат „Споменици, наши подсетници“ суфинансиран је из буџета Града Лознице. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
