„Не заборави, путниче, да овде лежи село, да овде ћути живот прекинут метком…“ – уклесани стихови Ђорђа Радишића дочекују свакога ко стане пред споменик у Драгинцу. Они нису само поезија, већ опомена и сведочанство о једном од најтежих злочина у западној Србији.
Овде, у октобру 1941. године, немачки окупатори су у одмазди за напад партизана код Гајића стене стрељали скоро три хиљаде цивила. За само три дана угашени су животи мушкараца, жена и деце из Јадра, Мачве и околних села.

Жртве су сахрањене у заједничкој костурници, над којом је 1961. подигнут монументални споменик, рад архитекте Остоје Горданића Балканског. Са својим апстрактним формама и висином од седам метара, он је замишљен као симбол страдања, али и непоколебљивости народа који је упркос свему преживео.
На местима првобитних масовних гробница, познатим као Стратишта I и II, подигнуте су хумке са плочама које чувају песникове речи и тишину у којој се чује више него у било којој књизи историје.

Данас је овај простор уређен као меморијални парк. Сваког октобра, кроз „Октобарске дане“, окупљају се државни званичници, потомци жртава и мештани да одају пошту и подсете да слобода има цену.
Пројекат „Споменици, наши подсетници“ суфинансиран је из буџета Града Лознице. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
