„Није свеједно којим писмом пишемо и којим ће писати наша деца,“ поручио је министар културе Никола Селаковић отварајући 92. Вуков сабор у Лозници, на Међународни дан писмености.
„Сабор је једна од најзвучнијих српских речи, поготово у Вуковој Лозници, на дан када се сабирамо око његовог завета, као што је он сабирао речи које творе језик. Народ који говори сабраним језиком и сам се сабира,“ додао је министар, подсећајући да утемељење и реформисање „никада нису завршени, они су живот једног народа“.
Селаковић је подсетио и на мере које Министарство културе спроводи ради очувања ћирилице, од оснивања Музеја ћирилице у Бајиној Башти, преко откупа књига на ћирилици за јавне библиотеке и формирања нових библиотечких фондова, до набавке двојезичних тастатура за јавну управу. „Борићемо се за посебне подстицаје ћириличким издавачима, бољу пореску политику, као и за повлашћени положај ћирилице у средствима јавног информисања са националном фреквенцијом. Ако је ми не заштитимо, то уместо нас неће учинити нико,“ поручио је министар.
Свечано отварање у Вуковом дому културе окупило је бројне званице и посетиоце. У име домаћина поздравну реч упутила је градоначелница Лознице Драгана Лукић, и истакла да је Вуков сабор место на ком се изнова ослушкују језик, традиција и културна баштина које повезују генерације.
Уметнички програм „Песмо моја“, у којем су спојене поезија и музика, предводила је мецосопран Наташа Радовановић, са сценаријем и режијом Милорада Дамјановића.
Уочи свечаности, у Галерији „Мина Караџић“ отворена је поставка „Музеја ћирилице“ из Бајине Баште,а до недеље, публика ће моћи да испрати представљање књиге Бура над династичком кућом (Матица српска), изложбу посвећену историчару књижевности Голубу Добрашиновићу, ликовну поставку „Са ешара 2024“, представу Поп Ћира и поп Спира врањског позоришта, промоцију календара „Даница“ Вукове задужбине, књиге Мале приче о Вуку, као и изложбу „Српска писма и српске цркве“ и скуп слависта у оквиру Међународног славистичког центра.
Завршна свечаност биће одржана у недељу 14. септембра на саборишту у Тршићу, уз традиционално подизање заставе, свечану беседу проф. др Љиљане Пешикан Љуштановић и позоришни игроказ Невесињски бон.
Вуков сабор, покренут 1933. године у Тршићу, уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Током девет деценија постојања постао је симбол очувања језика, културе и народног стваралаштва, али и место сусрета генерација које траже инспирацију у делу Вука Караџића. У том духу, овогодишњи Сабор позива да се реч не само чита него и твори, а писмо пренесе као живо наслеђе онима који долазе.
