„Сећање није само прошлост, оно је и наша обавеза према будућности.“ Та мисао најбоље одзвања сваког 9. маја, на Партизанском спомен-гробљу у Лозници, када се грађани, потомци страдалих и представници државе окупљају да обележе Дан победе над фашизмом.
У центру градског гробља, између надгробних споменика, уздиже се бетонски зид са петокраком звездом и низом геометријских рељефа. Испред њега, као симбол отворене књиге историје, стоји камена плоча на којој су уклесане посвете и имена палих. Тај спој модернистичке једноставности и јасне симболике представљао је један од најчешћих начина на који су меморијали послератне Југославије говорили, без патетике, али снажно, језиком камена и бетона.
На овом месту покој налазе борци који су дали живот у Другом светском рату. Споменик је подигнут као заједничко обележје, да би се сачувала имена, али и завет једне генерације. Данас, упркос времену које је испуцало бетон и оставило трагове на његовој површини, споменик стоји као трајно сведочанство да је слобода плаћена највећом ценом.
Сваког 9. маја, на Дан победе над фашизмом, овде се одржавају свечане комеморације. Војска Србије држи почасну стражу, полажу се венци, а државне и локалне делегације одају пошту сенима палих. Уз тробојке које се вијоре са обе стране зида, у тишини се чују речи о храбрости, жртви и победи. За многе млађе генерације, ово је први сусрет са конкретном, опипљивом историјом, у књизи од камена и у зидовима који памте.
Партизанско гробље у Лозници није само место жалости, већ и место опомене и поноса. Подсећа да се највеће победе не мере само бројем освојених битака, већ и снагом памћења које траје. У времену када се прошлост понекад своди на бројке и датуме, овај зид и камена књига подсећају да иза сваког имена стоји живот, судбина и жртва.
