Код спонен обележја у Текеришу обележена је 112. годишњица Церске битке, прве савезничке победе у Првом светском рату. Државну церемонију организовао је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, у сарадњи са Градом Лозницом.
У сенци беседа, полагања венаца и државног протокола често остане сценски приказ који прати обележавање годишњице Церске битке. Ипак, управо тај део програма сваке године на другачији начин враћа публику међу људе чије су судбине остале везане за Велики рат. Ове године, у режији Радета Мирића, у средишту приче биле су породице које су испраћале своје најближе на фронт, у извођењу Славише Чуровића, Драгице Јанковић и Бојана Марковића.
Мајка, сестра или супруга испраћа сина, брата, оца или мужа. За њим, по старом обичају, просипа воду, а затим скида белу мараму и ставља црну. Тај једноставан чин на сцени постао је слика судбине бројних српских породица после Великог рата.
Редитељ Раде Мирић каже да је управо кроз тај призор желео да покаже размере страдања које се не могу мерити само бројем погинулих на бојиштима.
„Највећи део тих жена практично до краја живота више није скинуо црну мараму. То је тежина коју је тешко другачије осетити него са кнедлом у грлу. Један цео народ доведен је у стање жалости и никада није прежалио оне који су отишли, а нису се вратили“, каже Мирић.
Према његовим речима, прича о Церу не завршава се победом из августа 1914. године. Она води преко Дрине и Колубаре, а потом и до Кајмакчалана и других места на којима је српска војска током Великог рата поднела огромне жртве.
Мирић истиче да је, и после 112 година, важно питање какав однос данашње генерације имају према онима који су животе дали за слободу.
„Ми смо тело од њиховог тела, кост од њихове кости, дух од духа оног народа који није умео да се преда. Када те неко пита ко си, не говори само своје име. Реци да си потомак оних који су имали само крст и веру и никоме то нису хтели дати“, каже Мирић, позивајући се на речи владике Николаја.
За редитеља, зато, сећање на Цер није само подсећање на једну од најзначајнијих победа српске војске. То је и сећање на оне који су остали да чекају.
„Сећамо се јунака, али морамо да се сетимо и мајки и жена које су их испратиле. Србија се тада заиста завила у црно“, каже Мирић.
У оквиру церемоније наступио је и хор „Србски православни појци“, а програм је завршен извођењем „Марша на Дрину“.
Церска битка вођена је у августу 1914. године између српске и аустроугарске војске. Победа српске војске на Церу остала је упамћена као прва савезничка победа у Првом светском рату и један од најзначајнијих догађаја српске војне историје.
После помена Церским јунацима, који је служило свештенство Епархије шабачке, положени су венци и одата почаст страдалима. Присутнима су се обратили заменик градоначелнице Лознице Петар Гавриловић и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Владиног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Милица Ђурђевић Стаменковски.
