Изражавање кроз сликарство за особе са аутизмом није само уметнички чин, већ начин да пронађу сопствени глас и да га пренесу другима. Њихове слике показују како се мисли, осећања и сензибилитет могу преточити у боју и форму, у пејзаж, животињу или апстрактни облик. Управо та дела сабрана су у изложби „Слика вреди хиљаду речи“, отвореној у Галерији „Мина Караџић“ у Лозници, у оквиру кампа Друштва за подршку особа са аутизмом.
Поставка представља тридесет радова двадесет шест аутора, деце и младих са аутизмом који у континуитету стварају на ликовним радионицама уз подршку едукатора и волонтера.
“Свако дете са аутизмом има сопствени начин изражавања, сопствени стил. Наш задатак је да их мотивишемо и подстакнемо, а резултат су дела која сведоче о њиховом унутрашњем свету”, казала је на отварању сликарка и едукатор Маја Стојановић.
Теме су разноврсне, од пејзажа и животиња, преко градских мотива, до апстрактних слика које изражавају тренутни сензибилитет. “Највећи успех је када деца могу да раде 45 минута у континуитету. То је основ на коме градимо све даље”, нагласила је Стојановић, подсећајући да се поред сликања организују и радионице цртања и графике, које развијају моторику и концентрацију.
О значају оваквих програма говорила је и Зорана Бјелевић, председница Управног одбора Друштва за подршку особама са аутизмом Новог Сада.
“За њих је од изузетног значаја да имају простор и подршку да изразе свој таленат. Нажалост, још увек нису довољно видљиве и управо овакви пројекти доприносе да се то мења” рекла је председница.
Бјелевић је подсетила и на потребу системске подршке, од персоналне асистенције после завршетка школе до становања уз подршку, како би особе са аутизмом могле да учествују у културним и спортским догађајима и да живе достојанствено. “Тренутно радимо на измени правилника о социјалној заштити, јер постоје одредбе које особе са аутизмом не могу да користе. Очекујемо да ће до краја године доћи до промена које ће омогућити и персоналну асистенцију и право на становање уз подршку, уместо смештаја у институцијама”, нагласила је Бјелевић.
Учеснике изложбе је поздравио и заменик градоначелника Петар Гавриловић.
“Ова уметничка дела сведоче о храбрости и креативности аутора и подсећају нас да инклузија није само друштвена обавеза, већ и вредност која обогаћује заједницу. Лозница ће увек бити домаћин иницијативама које промовишу заједништво и културу”, поручио је Гавриловић.
Слике у Галерији „Мина Караџић“ нису само ликовна дела. Оне су сведочанства дугог пута, од првог потеза четкицом, преко учења стрпљења и концентрације, до проналажења унутрашње равнотеже. У њима се огледа идеја да уметност може бити простор слободе за оне који су често затворени у тишину, али и мост према заједници која тек учи да слуша.
Ова изложба подсећа да друштво није потпуно док сваки његов члан не пронађе место на којем може да буде виђен и признат. Платна тако постају знак да инклузија није питање милосрђа, већ културе и да у различитости пребива истинска вредност заједнице.
Изложба је део пројекта који финансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
