У Србији је до сада забележена 71 врста ових инсеката, који имају важну улогу у природној равнотежи, а њихово присуство може много да каже и о стању водених станишта
Први писани помен вилинских коњица код нас налази се у другом издању „Српског рјечника“ Вука Стефановића Караџића из 1852. године. Израз је Вук забележио међу српским становништвом у Барањи. Више од век и по касније, о овим необичним инсектима поново се говори у Вуковом завичају, на изложби „Вилински коњици Србије“, отвореној у Галерији „Мина Караџић“ у Лозници.
Поставка Завода за заштиту природе Србије, чији су аутори Александар Ђурђевић, Јована Илић и Јелена Ковачевић, део је овогодишњих „Дана Јована Цвијића“. Посетиоцима приближава свет једне од најстаријих група инсеката, њихов животни циклус, распрострањеност и историју истраживања у Србији.
Само пет година после Вуковог речника, о њима је писао и Јосиф Панчић. У извештају са путовања са лицејцима по Србији 1857. године навео је да је студентима у Јошаничкој Бањи говорио о ларвама „госпојица“ које живе у муљу извора. Касније је и сам користио назив вилин коњиц.
У Србији је до сада забележена 71 врста, а последњих година откривене су још четири које раније нису биле регистроване на нашој територији.
– Реч је о изузетно старој и атрактивној групи инсеката. Они су веома вешти ловци, а све врсте су грабљивице у свим животним стадијумима, па и док су ларве. Животним циклусом директно су везани за воду, у којој се ларве развијају и где полажу јаја – каже Аца Ђурђевић, један од аутора изложбе.
Управо та веза са водом даје им посебан значај за екосистем. Одрасли вилински коњици лове комарце, мушице и друге ситне инсекте, док њихове ларве у води учествују у регулисању бројности водених организама. Истовремено су храна рибама, водоземцима и птицама, па повезују водене и копнене ланце исхране. Поједине врсте су осетљиве на промене станишта, због чега се њихова разноврсност користи и као један од показатеља стања водених екосистема.
Посебно место на мапи њихове распрострањености има долина Дрине. Према Ђурђевићевим речима, овде је забележена једна крупнија врста из рода Aeshna, за коју за сада постоје само два публикована налаза у Србији.
Изложба „Вилински коњици Србије“ у Галерији „Мина Караџић“ биће отворена до 26. октобра.
