У складу са Конвенцијом о пределу Савета Европе, као јединствени спој природних и створених вредности Тршић и Троноша, као један од основних елемената природног и културног наслеђа који доприносе добробити човечанства и јачању европског идентитета, налазе се на листи заштићених предела.
На основу студије заштите за подручје „Културни предео Тршић-Троноша“, Завода за заштиту природе Србије Влада Републике Србије донела је 2019. године Уредбу о проглашењу Предела изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша, како би се очувала непокретна културна добра, природне вредности, специфична конфигурација терена и регионална различитост карактера предела, а због јединственог споја природних и створених вредности.
Природне вредности подручја чине очувани комплекси аутохтоних сладуново-церових и других шума, док је од укупно 145 заштићених дивљих врста биљака и животиња, 83 су заштићене, а 62 врсте припадају категорији строго заштићених као што је зеленика или божиковина ((Ilex aquifolium. L.). Приобални појас водотокова је станиште водоземаца и гмизаваца са 11 заштићених врста. Од фауне птица издаваја је присуство средњег детлића (Dendrocopos medius), русог сврачка (Lanius collurio) и виноградарске стрнадице (Emberiza hortulana), као врста од међународног значаја.
У фауни сисара забележено је 52 врсте, а фауна слепих мишева представљена је са 18 строго заштићених врста.
У заштићеном подручју, као вредности настале током времена, у категорији непокретно културно добро су „Спомен кућа Вука Стефановића Караџића” са околином, као и „Манастир Троноша”.
Вуков сабор, најстарија културна манифестација у Србији, која се одржава од 1933. године у Тршићу, треће недеље у септембру, чини део нематеријалног културног наслеђа, као и јединствен православни обичај изливања и паљења ратарских свећа на Велики четвртак у манастиру Троноша.
Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић-Троноша“ простире се на територији од 1802,57 ха, на територији града Лознице.
