Мали Зворник, Љубовија, Лозница – Зворничко језеро и горњи ток Дрине последњих година све јасније излазе из оквира једнодневних излета и постају једна од занимљивијих летњих дестинација у западној Србији. Вода, риболов, регате, сеоски туризам, видиковци, бање и културно-историјска места све чешће се повезују у једну понуду, због које гости не долазе само на неколико сати, већ остају и по неколико дана.
Према подацима Туристичке организације Мали Зворник, просечан боравак туриста у овој општини износи око 3 дана. У понуди је око 70 регистрованих објеката уз Дрину и Зворничко језеро, док се просечна цена ноћења са полупансионом креће око 3.300 динара. Поред тога, на тржишту су све присутнији апартмани и куће за одмор на самој обали, код којих се цене, у зависности од положаја, капацитета и садржаја, крећу од неколико хиљада динара до више десетина евра за ноћ.
Окосница понуде Малог Зворника је Зворничко језеро. Током лета оно окупља купаче, риболовце, љубитеље вожње чамцем, али и госте који долазе због доброг провода. Посебно место заузима „Дрина је смисао живота”, манифестација у оквиру које се организује и јединствена језерска регата. Програм прате риболовачка надметања, културно-забавни садржаји и концерти, па језеро тада постаје централно место окупљања и туриста и мештана.
Директорка Туристичке организације Мали Зворник истиче да ова општина своју шансу види управо у споју воде, природе и догађаја који гостима дају разлог да остану дуже.
„Зворничко језеро је наш највећи туристички потенцијал, али не и једини. Посетиоцима нудимо манифестације на води и обали, риболовна такмичења, културно-забавне програме и концерте, али и обилазак локалитета који Малом Зворнику дају посебан идентитет”, каже директорка ТО Мали Зворник.
Међу местима која све чешће улазе у туристичке руте су археолошко налазиште и видиковац Орловине, са кога се пружа поглед на Дрину и језеро, као и Подземни град Карађорђевића, јединствен војни објекат грађен у стенама изнад реке. За госте који не желе само одмор на води, већ и причу о простору у који долазе, овакве тачке су важан део понуде.
Дрински туристички појас наставља се ка Љубовији и Врхпољу, месту које је последњих година постало препознатљиво по кућама за одмор, етно-комплексима и смештају уз реку. Понуда је различита, од мањих апартмана и вајата, до већих брвнара и кућа за групе. На порталима за резервацију смештаја цене у љубовијском крају најчешће се крећу од око 60 евра за мање објекте, до 150 или 170 евра за веће куће и брвнаре на Дрини.
Једна од оних који су породично имање претворили у туристичку причу је Сања Васић из Врхпоља, која последње четири године издаје кућице са базеном на самој обали Дрине. Гостима су, поред смештаја, на располагању терен за кошарку, терен за одбојку на песку, двориште и простор за одмор на отвореном.
„Код нас гости најчешће долазе на продужени викенд. То су породице, друштва и људи који желе да се склоне из града, да буду поред Дрине, да имају базен, двориште и садржај за децу и одрасле. Највише их је из Војводине, али долазе и из Београда и других крајева Србије. Дрина им је главни разлог доласка, а када једном дођу, углавном се враћају”, каже Васићева.
Љубовија своју летњу понуду везује и за Дринску регату, једну од најпознатијих манифестација на овој реци, али и за риболов, рафтинг, пешачење, домаћу храну и сеоска домаћинства. Тако се одмор уз воду све више допуњује боравком у природи, локалном гастрономијом и активним туризмом.
Туристичка слика овог дела Подриња не завршава се на Дрини. Лозница, као већи центар, понуду гради око бање Ковиљаче, Тршића, Гучева, верског и сеоског туризма. Према подацима Туристичке организације града Лознице, број индивидуалних лежајева у угоститељским објектима на територији града на крају 2025. године износио је 3.029, док је у априлу 2026. године повећан на 3.187. У тој организацији напомињу да је реч о променљивој категорији, која се може исказивати само као стање на одређени дан.
Лозница је током 2025. године забележила 42.003 доласка туриста и 300.238 ноћења. Највише долазака било је у августу, када је регистровано 5.864 туриста, а истог месеца остварено је и највише ноћења, укупно 36.974. Ови подаци потврђују снажну улогу Бање Ковиљаче, али и све већи значај пратећих садржаја у околини града.
Директорка Туристичке организације града Лознице Александра Савић каже да је предност Лознице у томе што на релативно малом простору повезује бањски, културни, верски и сеоски туризам.
„Бања Ковиљача је један од најважнијих туристичких адута Лознице, али гости све чешће желе да у истом путовању обиђу и Тршић, Гучево, Дрину, манастире Троношу и Чокешину, као и сеоска домаћинства. Наш задатак је да те садржаје повежемо у целину и да посетиоцима понудимо више разлога за долазак и дужи боравак”, истиче Савићева.
У Тршићу је сеоски туризам у експанзији. Поред културног значаја родног места Вука Караџића, све је израженија и понуда смештаја у етно-амбијенту. Етно-село „Азбука” располаже са шест бунгалова, као и новим објектом са десет смештајних јединица, предвиђених за боравак до четири особе. Цена ноћења креће се од 7.850 динара за две особе, до око 15.000 динара, у зависности од броја гостију и деце. У понуди Тршића и околине могу се наћи и други објекти, а цене за две одрасле особе на платформама за резервацију почињу од око 7.000 динара за ноћење.
Посебно место у летњој понуди Лознице заузима фестивал „ЛилаЛо”, који се одржава у време Петровдана, 12. јула. Фестивал је посвећен лилама, старом обичају паљења бакљи од коре дрвета, карактеристичном за Подриње. Због тога „ЛилаЛо” није само музичко-сценски програм, већ и начин да се живо наслеђе представи савременој публици.
Када се посматра заједно, туристичка понуда Малог Зворника, Љубовије и Лознице показује да Подриње све више излази из обрасца кратких излета. Зворничко језеро, Дрина, Врхпоље, Бања Ковиљача, Тршић, Гучево, Орловине, Подземни град Карађорђевића, Троноша и Чокешина чине простор који може да привуче различите госте, од породица и љубитеља природе, до туриста заинтересованих за историју, културу и активан одмор.
Највећи изазови и даље су капацитети, боља видљивост понуде и повезивање појединачних садржаја. Ипак, управо у томе лежи и шанса. Гост који данас дође на језеро, сутра може да настави ка Љубовији, Тршићу, бањи Ковиљачи или Гучеву, а из Подриња се врати са утиском да је открио дестинацију која још није потрошена.
