У понедељак, 22. априла 2024. године у Музеју језика и писма у Тршићу, Центар за културу „Вук Караџић“ припредио је програм Језик у (не)материјалном културном наслеђу поводом тринаест година постојања и рада Музеја језика и писма.
Још од отварања, од 2011. године, Музеј језика и писма у Тршићу кроз интерактиван однос са посетиоцима омогућава очување савремених навика говорника српског језика на свим плановима језичког испољавања. Језик као јединствена и жива творевина подложан је константним променама на које Музеј језика и писма настоји да укаже и да сагледа у односу на културне и историјске догађаје, као и на остале језике.
Стога, ове године, поводом 13 година постојања Музеја, 160 година од смрти Вука Караџића и 210 година од издавања Вукове „Писменице“ и „Пјеснарице“, које су давне 1814. године означиле званичан почетак борбе за народни језик као књижевни, организовано је предавање „Како речи мењају значење кроз време“ доц. др Катарине Беговић са Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду. На самом почетку програма, испред Центра за културу „Вук Караџић“ Лозница, поздравну реч упутила је Јована Рашевић, уредница програма у Музеју језика и писма у Тршићу, након чега је уследило предавање др Беговић које је присутној публици пружило поглед у историју језика кроз перспективу различитих језичких нивоа. Публика је сазнала шта је значила лексема бес и на који начин је мењала значење кроз време.
Такође, у оквиру овогодишњег програма, проф. Невена Митровић је заједно са ученицима Гимназије „Вук Караџић“ из Лознице кроз језичку радионицу „Од А до Ш“ на креативан начин истраживала семантичка и симболичка значења речи нашег дивног језика.
Смештен у оквиру Знаменитог места Тршић, овај Музеј својим програмима наставља трагом језичког реформатора и филолога Вука Стефановића Караџића. Стога, Тршић остаје симболички завичај српског језика и писма кроз константно преиспитивање веза народног и књижевног језика и контекстуализацију њихове употребе.
