Многи историчари користили су стихове песама да би помогли у разумевању културе и свести људи који су их певали и слушали. Нарочито када се разматрају људи који су оставили мало писаних извештаја о својим животима, текстови песама могу дати важне назнаке о томе шта су људи мислили и осећали, о њиховим свакодневним борбама и њиховим сновима о будућности.
Песме служе да уједине, у случају Србије разједине, групе људи и да их покрену на заједничку акцију или им помогну да изразе заједничке емоције.
У временима националне кризе, поједине песме изгледају посебно прикладне, и постају „химне“ за одређене генерације кроз које изражавају широко подељене вредности или искуства и емоције које помажу у дефинисању идентитета и солидарности групе.
Текстови песама такође изражавају судове, па чак и сукобе, о животним стиловима, вредностима и изгледу, а увек су мање или више директни „одраз“ друштва и културе у којој су настале.
Песме, певачи и жанрови такође помажу људима да изграде слику о себи и дају моделе како да се понашају, па би можда требали да се запитамо, на кога желимо да нам се деца угледају?
Које информације желимо да оставимо о нама и нашим вредностима?
