„Девет слапова за девет синова, десети за оца Југа“, тако народ описује Чесму девет Југовића, која и данас жубори у хладу манастира Троноша. По предању, овде су се зауставили Југ Богдан и његових девет синова на путу ка Косову, да се напоје пред полазак у бој 1389. године.
Чесма је подигнута од тршићког камена, са десет извора воде који симболично припадају сваком од Југовића и њиховом оцу. Изнад ње налази се капела посвећена Светом Пантелејмону, а у мозаичкој композицији осликан је Југ Богдан са својим синовима, као вечна опомена и подсећање на косовски завет.
Током векова, чесма је више пута обнављана, 1721. године старањем архимандрита Методија, крајем XIX века заслугом трговца Младена Исаковића из Лешнице, а 1935. године трудом игумана Георгија Бојића. Последњу велику обнову доживела је 1968, када је, уз благослов епископа Јована, њен изглед уобличио игуман Антоније Ђурђевић.
Вода са чесме сматра се благословеном, па је народ користи у празничним данима, нарочито за фарбање ускршњих јаја и припрему свечаних јела. Обичај каже да се вода може узимати у неограниченим количинама, али увек уз молитву и поштовање.
Чесма девет Југовића данас је више од легенде, она је место вере, сећања и завета. Као што је Вук Караџић својевремено бележио да је овде долазио по воду, тако и данашњи путници и поклоници, застајући крај тршићког камена и вечног жубора, осете да су се нашли на извору не само воде, већ и националног памћења.
