У Тршић су овог лета стигла деца из девет европских земаља. Неки од њих српски говоре свакодневно у својим породицама, другима је то језик који уче далеко од земље из које потичу. Заједничко им је то што су неколико дана провели у родном месту Вука Караџића, на петом „Лету у завичају“, програму Министарства просвете намењеном ученицима допунских школа српског језика у иностранству.
У Научно-образовно-културном центру „Вук Караџић“ ове године окупило се 78 ученика и осам наставника из Италије, Швајцарске, Француске, Енглеске, Немачке, Исланда, Норвешке, Грчке и Русије. Кроз језичке, културно-уметничке, драмске и спортске радионице упознавали су српски језик и књижевност, традицију, историју и географију.
В. д. помоћника министра просвете за предшколско и основно образовање и васпитање Иван Ћилерџић каже да „Лето у завичају“ већ пет година има исти циљ, да деци која одрастају у иностранству приближи језик и културу земље из које потичу. Програм радионица припремљен је у сарадњи са Заводом за унапређивање образовања и васпитања, а са ученицима су радили наставници и професори из различитих области.
„Посебно је важно њихово међусобно упознавање, стицање нових пријатељстава и очување традиције, српског језика и књижевности“, рекао је Ћилерџић.
На завршној приредби учеснике је поздравио и помоћник градоначелнице Лознице Милан Југовић, који је указао на значај очувања сопственог идентитета у времену глобализације и све већег утицаја универзалних вредности.
„Не постоји прикладније место за овакав вид летњих школа од колевке српског језика и писма, родног места Вука Караџића. Надам се да су наши гости за ових неколико дана у Тршићу ојачали везе са својом матицом“, рекао је Југовић.
Он је нагласио да ће Лозница и убудуће бити партнер државе у програмима усмереним на очување културе и националног идентитета младих из дијаспоре.
Међу учесницима је и тринаестогодишња Хелена из Немачке. Каже да је током боравка у Тршићу много научила, али и стекла нова познанства. Њена мајка Тамара Кобац истиче да су овакви кампови посебно значајни за децу која одрастају далеко од Србије, јер им пружају прилику да српски језик користе и ван породице и допунске школе.
Неколико дана проведених у Тршићу тако за ове ученике није било само летња школа. Била је то прилика да језик који уче далеко од Србије говоре са вршњацима, упознају завичај својих родитеља и понесу са собом нова пријатељства.
