После више од две деценије, гитариста и композитор Срђан Грујичић вратио се на сцену у родном граду. У препуној сали Вуковог дома културе у Лозници, уз ансамбл L’OrKestre, приредио је концерт који је за публику био музички догађај, а за самог уметника сусрет са местом из којег је потекао и са људима који су пратили његов пут.
Грујичић припада генерацији музичара који су своје стваралаштво обликовали на раскршћу различитих традиција. Рођен у Лозници 1984. године, музичко образовање започео је у родном граду, а наставио у Београду, да би потом отишао у Француску где је студирао на Конзерваторијуму у Паризу у класи чувеног гитаристе и композитора Ролана Дјанса. Управо у том окружењу, на једној од најживљих европских музичких сцена, развио је ауторски израз који спаја класичну гитарску школу, балканско наслеђе и слободу џез импровизације.
Током година изградио је међународну каријеру као гитариста и композитор. Наступа на концертним подијумима широм Европе, пише музику за филм и сцену и сарађује са уметницима различитих жанрова. У његовом раду препознаје се стална потреба да се музички језици повежу, да се традиционалне теме Балкана отворе према савременом изразу и европском звучном простору.
Такав приступ карактерише и ансамбл L’OrKestre, са којим наступа последњих година. У њиховом репертоару преплићу се балканске мелодије, француски свинг, филмска музика и џез аранжмани, градећи програм у коме се традиција и савременост природно сусрећу. Концерт у Лозници потврдио је управо ту разноликост. На сцени су се смењивали различити музички колорити, од меланхоличних балканских тема до ритмичних џез деоница.
Посебну пажњу публике привукао је француски хармоникаш Ноe Клерк, један од најистакнутијих представника млађе генерације џез музичара у Француској. Уз њега су наступили и бубњар Срђан Ивановић, афирмисано име европске џез сцене, као и басиста Данијел Пухјек, дугогодишњи сарадник ансамбла.
За самог Грујичића овај концерт био је више од уметничког наступа. После двадесет три године поново је свирао у граду у коме је направио прве музичке кораке. „Управо смо се присетили да је прошло око 23 године од мог последњег концерта овде. За све то време нисам свирао у Србији, не само у Лозници. Сада су се коначно поклопиле коцкице да сви музичари буду слободни у исто време и ево нас поново овде“, рекао је уочи концерта.
Емоције, признаје, тешко је било сакрити пред публиком међу којом су били пријатељи и познаници које није видео годинама. „Више имам трему како ћу да обуздам емоције него да почнем да свирам“, додао је, наговештавајући да је повратак у родни град можда и најузбудљивији тренутак у каријери која га је одвела на бројне европске сцене.
