Академик Светислав Божић, пореклом из Лознице, поводом Видовдана 2026. године упутио је поруку у којој овај празник сагледава као један од најдубљих међаша српског духовног и историјског памћења.
У његовом осврту Видовдан није само датум у календару, већ дан у којем се преплићу вера, жртва, памћење и одговорност. Светлост, о којој Божић говори као о простору ка којем човек непрестано иде, постаје мера смисла, утехе и наде. У њој су, како истиче, рађање, радост, подвиг, породица и ближњи, али и предах од свакодневних брига, путовања и странствовања.
Полазећи од хришћанског разумевања недеље као Дана Васкрсења, академик Божић Видовдан везује за светлост која човеку враћа способност да види, разуме и препозна непролазно у пролазном. Та светлост, у његовом тумачењу, води од Цариграда и Свете Софије, преко Светог Саве и српских задужбина, до Косова поља и завета Светог кнеза Лазара.
Косовски бој у овом осврту није представљен само као историјски догађај, већ као трајна духовна мера. Он, како се може прочитати из Божићевих речи, и даље траје као питање избора, као испит пред временом и као позив да се жртва не заборави, већ претвори у снагу за нове домашаје.
Посебно место у овом тексту има и Париз, град у којем су многи Срби, уметници, научници, писци, сликари, музичари и дипломате, налазили простор за рад, знање и стварање. За Божића, Париз је био, а може остати и у новом времену, један од домова земаљске и духовне светлости.
Ипак, средишња порука његовог видовданског осврта усмерена је ка повратку себи и отаџбини. Свети Сава, као најдубљи српски путоказ, оставио је, како Божић наглашава, тихи завет да човек не сме предуго странствовати, нити сву своју снагу оставити далеким земљама и туђим световима.
Тај завет није позив на затварање, већ на сабирање. Да се знање, искуство и рад стечени у свету врате Србији као зрелија мисао, као одговорност и као дело. Србија је, према овој поруци, земља великих искушења, али и земља умивена видовданском светлошћу, која своје људе чека не само речју, већ и делом.
У томе је и основни тон Божићеве видовданске поруке: памћење није терет ако из њега произлазе вера, рад и одговорност. Видовдан, зато, остаје празник светлости, али и дан који сваког човека позива да се запита где припада, чему служи и шта оставља онима који долазе.
