Где отићи када вам није дан, а не остаје вам се код куће? Многи Лозничани, без сумње, у најстарију и истовремено једну од најмодернијих установа културе у њиховом граду – Библиотеку Вуковог завичаја.
Није клише, јер библиотеке више нису само место где се издају наслови које немате код куће. Маркетиншки речено, ова библиотека нуди целодневни садржај: различите дечје радионице, боравак у чак четири читаонице, од којих је једна опремљена рачунарима са слободним приступом интернету. Подразумева се доступност научној и реткој грађи, пријатан амбијент, љубазно и добро информиснао особље, а вечерњи часови резервисани су за сусрете са омиљеним ауторима, концерте, трибине, изложбе. Кад нисте у прилици да дођете лично, и време је пандемије, рад ових људи и занимљиве литерарне приче можете пратити путем њихове Фејсбук странице и сајта. И за све чешће љубитеље писане речи ван Србије, у виртуелном свету Библиотеке има места.
Како је све почело?
За библиотеку, чија традиција траје преко век и по, Лозничани имају да захвале великим умовима свог краја. Предлог и иницијативу за оснивање „Подринске слоге“, лозничком проти Игњату Васићу, дао је Вук Караџић. Земљу за изградњу читаонице дао је сам прота, а камен темељац положио је Милан Обреновић, праунук лозничког војводе Анте Богићевића.
– Вук Стефановић Караџић, који је „кумовао” идеји о неопходности установљавања организованог читања, и проти поклонио своје књиге за будуће Читалиште, нажалост није доживео да види реализацију свог сна. Читалиште је почело са радом четири године након његове смрти – каже Мирјана Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја.
Културни допринос проте Игњата Васића је велики. Организовао је прву позоришну представу у подрињском крају, писао је дневнике 1800-тих година из периода српско-турских ратова на овом простору.
– Фасцинантна историјска личност, ком смо се у извесној мери одужили објављаујући две књиге репринта његових „Дневника”, захваљујући Министарству културе и информисања, које је препознало важност пројекта у оквиру ког ће, први пут након 1862. године бити штампан и „Устав о степенима сродства из Крмчије писан, са општим правилима о брачном законодавству”. Захваљујемо се и Библиотеци Матице српске, која нам је из свога фонда старе и ретке књиге, уступила скенирани материјал овог дела проте Игњата Васића – каже директорка.
Спој традиције и модерног
Да историјске величине своје место налазе и у новом добу, доказ је дигитална читаоница Библиотеке, која носи протино име. Према речима Мирјане Пејак, читаоница „Прота Игњат Васић”, опремљена рачунарима и интернет мрежом, занимљив је спој традиције и модерног, а назив овог одељка библиотеке још је један начин да се од заборава сачувају људи који не смеју бити заборављени.
Дуг пут до водеће институције културе у граду
У првим година од оснивања, захваљујући сталним члановима и њиховим донацијама, Читаоница је у свом фонду имала око 500 књига и двадесетак домаћих и страних часописа. Тај број је растао, међутим, књижни фонд је два пута уништаван у ратовима. Пут до културног тежишта овог краја био је дуг – од, како у Библиотеци воле да кажу, собичка у Вуковом дому, до препознатљиве зграде у центру града, којој не треба број, јер на себи има годину настанка: 1868 .
Статус самосталне установе добила је 1987. године, а 2008, Народна библиотека „Вук Караџић“, постаје Библиотека Вуковог завичаја. Значајан јубилеј славила је пре две године, као доказ да је испуњена жеља угледних Лозничана да потомцима створе просвећену будућност.
И заиста, данас је Библиотека Вуковог завичаја модерна информационо-образовна установа која располаже са oко 125.000 књига, у централној згради и два огранка у Лешници и Бањи Ковиљачи. Поред издавања, обраде и набавке књига и друге библиотечке грађе, њена најважнија улога у друштвеном животу Лознице је популарисање културе.
– У претходној години реализовали смо 97 садржаја међу којима су књижевне вечери, стручна предавања и скупови, изложбе, концерти, радионице намењене најмлађима. Око 2000 нових чланова, а од тога су бројна бесплатна учлањења – наглашава директорка и додаје да је ове године посебан акценат стављен на издавачку делатност.
– Издавачка делатност успешно је представљена и путем друштвених мрежа због епидемије. Око милион динара добијених по конкурсима Министарства културе и информисања у текућој години, донација од 100.000 од Народне банке Србије за реновирање дечјег одељења – само су уобичајен део нашег свакодневног рада. Радили смо много, и добро, што нам потврђују наше пуне читаонице.
Увек присутни
За време ванредног стања Библиотека Вуковог завичаја у Лозници није прекидала свој рад, а како је директан контакт са корисницима био онемогућен, свет Библиотеке постао је виртуелни. Фокус је стављен на друштвене мреже и сајт библиотеке, а овај модел свакодневне комуникације са суграђанима су задржали.
-Тешко је себе сагледати и сам се са собом одмерити у сопственој микро-средини. Зато нам много значе, у овој години углавном онлајн контакти са пратиоцима из Србије и дијаспоре, који са пажњом и поштовањем прате наш рад – истиче Пејакова.
На истом месту најмлађи и најстарији суграђани
У саставу Библиотеке налазе се чак четири читаонице, Завичајно, Позајмно и Дечје одељење, Одељење научне књиге и Одељење за обраду књига. Поред очувања и издавања литературе, ова библиотека негује значајну издавачку делатност најпре савремених завичајних писаца Лознице и Јадра, али и дечјих наслова.
Посебну пажњу посвећују најмлађима, у жељи да им љубав према књизи усаде од најранијег детињства. Зато не чуди што су малишани из лозничких вртића, предшколци и прваци овде стални гости. Они, зна се, не плаћају ни учлањење.
– У најлепшем смислу те речи, служимо народу. Доказали смо да библиотеку не чине само књиге и полице, већ неупоредиво више. Не волим херметичност и камерну тишину. Код нас је природно да одјекује дечја граја дању, а увече гусле. То наравно, не ремети мир студентима и ученицима који бесплатно на располагању имају две читаонице, ни старијим суграђанима, којима смо такође омогућили адекватан простор за читање – закључује Пејакова.
Извор:distrikt.rs