Библиотека Вуковог завичаја: Место где свако нађе своју причу

Где отићи када вам није дан, а не остаје вам се код куће? Многи Лозничани, без сумње, у најстарију и истовремено једну од најмодернијих установа културе у њиховом граду – Библиотеку Вуковог завичаја.

Није клише, јер библиотеке више нису само место где се издају наслови које немате код куће. Маркетиншки речено, ова библиотека нуди целодневни садржај: различите дечје радионице, боравак у чак четири читаонице, од којих је једна опремљена рачунарима са слободним приступом интернету. Подразумева се доступност научној и реткој грађи, пријатан амбијент, љубазно и добро информиснао особље, а вечерњи часови резервисани су за сусрете са омиљеним ауторима, концерте, трибине, изложбе. Кад нисте у прилици да дођете лично, и време је пандемије, рад ових људи и занимљиве литерарне приче можете пратити путем њихове Фејсбук странице и сајта. И за све чешће љубитеље писане речи ван Србије, у виртуелном свету Библиотеке има места.

Значајан фонд старих и ретких књига (Фото: Библиотека Вуковог завичаја)

Како је све почело?

За библиотеку, чија традиција траје преко век и по, Лозничани имају да захвале великим умовима свог краја. Предлог и иницијативу за оснивање „Подринске слоге“, лозничком проти Игњату Васићу, дао је Вук Караџић. Земљу за изградњу читаонице дао је сам прота, а камен темељац положио је Милан Обреновић, праунук лозничког војводе Анте Богићевића.

– Вук Стефановић Караџић, који је „кумовао” идеји о неопходности установљавања организованог читања, и проти поклонио своје књиге за будуће Читалиште, нажалост није доживео да види реализацију свог сна. Читалиште је почело са радом четири године након његове смрти – каже Мирјана Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја.

Читалиште некада (Фото: Библиотека Вуковог завичаја)

Културни допринос проте Игњата Васића је велики. Организовао је прву позоришну представу у подрињском крају, писао је дневнике 1800-тих година из периода српско-турских ратова на овом простору.

– Фасцинантна историјска личност, ком смо се у извесној мери одужили објављаујући две књиге репринта његових „Дневника”, захваљујући Министарству културе и информисања, које је препознало важност пројекта у оквиру ког ће, први пут након 1862. године бити штампан и „Устав о степенима сродства из Крмчије писан, са општим правилима о брачном законодавству”. Захваљујемо се и Библиотеци Матице српске, која нам је из свога фонда старе и ретке књиге, уступила скенирани материјал овог дела проте Игњата Васића – каже директорка.

Омиљено место – некад и сад (Фото: Библиотека Вуковог завичаја)

Спој традиције и модерног

Да историјске величине своје место налазе и у новом добу, доказ је дигитална читаоница Библиотеке, која носи протино име. Према речима Мирјане Пејак, читаоница „Прота Игњат Васић”, опремљена рачунарима и интернет мрежом, занимљив је спој традиције и модерног, а назив овог одељка библиотеке још је један начин да се од заборава сачувају људи који не смеју бити заборављени.

Најважнији задатак – очување културног наслеђа (Фото: Библиотека Вуковог завичаја)

Дуг пут до водеће институције културе у граду

У првим година од оснивања, захваљујући сталним члановима и њиховим донацијама, Читаоница је у свом фонду имала око 500 књига и двадесетак домаћих и страних часописа. Тај број је растао, међутим, књижни фонд је два пута уништаван у ратовима. Пут до културног тежишта овог краја био је дуг – од, како у Библиотеци воле да кажу, собичка у Вуковом дому, до препознатљиве зграде у центру града, којој не треба број, јер на себи има годину настанка: 1868 .

Статус самосталне установе добила је 1987. године, а 2008, Народна библиотека „Вук Караџић“, постаје Библиотека Вуковог завичаја. Значајан јубилеј славила је пре две године, као доказ да је испуњена жеља угледних Лозничана да потомцима створе просвећену будућност.

„Радили смо много, и добро, што нам потврђују наше пуне читаонице” (Фото: Раде Ракић)

И заиста, данас је Библиотека Вуковог завичаја модерна информационо-образовна установа која располаже са oко 125.000 књига, у централној згради и два огранка у Лешници и Бањи Ковиљачи. Поред издавања, обраде и набавке књига и друге библиотечке грађе, њена најважнија улога у друштвеном животу Лознице је популарисање културе.

– У претходној години реализовали смо 97 садржаја међу којима су књижевне вечери, стручна предавања и скупови, изложбе, концерти, радионице намењене најмлађима. Око 2000 нових чланова, а од тога су бројна бесплатна учлањења – наглашава директорка и додаје да је ове године посебан акценат стављен на издавачку делатност.

– Издавачка делатност успешно је представљена и путем друштвених мрежа због епидемије. Око милион динара добијених по конкурсима Министарства културе и информисања у текућој години, донација од 100.000 од Народне банке Србије за реновирање дечјег одељења – само су уобичајен део нашег свакодневног рада. Радили смо много, и добро, што нам потврђују наше пуне читаонице.

Издаваштвом подржавају локалне писце (Фото: Библиотека Вуковог завичаја)

Увек присутни

За време ванредног стања Библиотека Вуковог завичаја у Лозници није прекидала свој рад, а како је директан контакт са корисницима био онемогућен, свет Библиотеке постао је виртуелни. Фокус је стављен на друштвене мреже и сајт библиотеке, а овај модел свакодневне комуникације са суграђанима су задржали.

 -Тешко је себе сагледати и сам се са собом одмерити у сопственој микро-средини. Зато нам много значе, у овој години углавном онлајн контакти са пратиоцима из Србије и дијаспоре, који са пажњом и поштовањем прате наш рад – истиче Пејакова.

Од људи зависи (Фото: Раде Ракић)

На истом месту најмлађи и најстарији суграђани

У саставу Библиотеке налазе се чак четири читаонице, Завичајно, Позајмно и Дечје одељење, Одељење научне књиге и Одељење за обраду књига. Поред очувања и издавања литературе, ова библиотека негује значајну издавачку делатност најпре савремених завичајних писаца Лознице и Јадра, али и дечјих наслова.

Привилеговани чланови (Фото: Раде Ракић)

Посебну пажњу посвећују најмлађима, у жељи да им љубав према књизи усаде од најранијег детињства. Зато не чуди што су малишани из лозничких вртића, предшколци и прваци овде стални гости. Они, зна се, не плаћају ни учлањење.

– У најлепшем смислу те речи, служимо народу. Доказали смо да библиотеку не чине само књиге и полице, већ неупоредиво више. Не волим херметичност и камерну тишину. Код нас је природно да одјекује дечја граја дању, а увече гусле. То наравно, не ремети мир студентима и ученицима који бесплатно на располагању имају две читаонице, ни старијим суграђанима, којима смо такође омогућили адекватан простор за читање – закључује Пејакова.

Извор:distrikt.rs

Повезани чланци

spot_img

Истражи

Романтично бекство за Дан заљубљених: Етно село „Сунчана река“...

Уместо уобичајеног сценарија, ове године изненадите свог партнера романтичним боравком у етно селу Сунчана...

Блаженка Тешић: Даривање осмеха и лепоте онколошким пацијенатима

У духу месеца хуманости и даривања, Блаженка Тешић, козметичарка из Лознице, поставља високе стандарде...

Ходник Дечијег одељења претворен у чаробни свет бајки за...

У духу предстојећих новогодишњих празника, родитељи Славица и Жељко Рашевић претворили су ходник Дечијег...

Хуманитарна чаролија у Лозници: Зорана Тодоровић за два сата...

Двадесетшестогодишња Зорана Тодоровић из Лознице прикупила је, за само два сата, преко 400 хиљада...

Новогодишњи базар враћа укус детињства: Мекике као главна посластица

Док се приближавају празнични дани, Новогодишњи базар у Лозници постаје место где се могу...

Вече у част Софке Николић: Пут од Табановића до...

Добродошли на незаборавно вече које ће бити посвећено једној од најизузетнијих личности наше музичке...

Популарне категорије

Коментари

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
Овде унесите своје име