Лозница је и ове године, на Дан града, одала признање онима који својим радом и примером сведоче о вредностима заједнице, доброти и преданости. Међу добитницима Плакета Града су и двоје лекара чија су имена одавно уписана у колективно памћење завичаја, др Зорка Тошић и др Александар Исаковић.
У њиховим биографијама не упадају у очи титуле и звања, колико се издваја људскост, она тихо присутна у свакодневном чину помагања другоме.
Др Зорка Тошић, специјалиста интерне медицине, деценијама несебично дели своје знање и време пацијентима лозничког краја. Али, њено дело не зауставља се у амбуланти, као аутор више збирки поезије, она је речју сведочила о оном што лекар често види дубље од других, о пролазности, боли и нади. Њене песме, као и њен лекарски рад, остављају траг тихе храбрости и нежне бриге. „Свака реч је рана или лек, као и свака терапија“, казала је једном приликом на једној од својих књижевних вечери, остављајући слушаоце да размисле колико је речи потребно да се некој души помогне.
Др Александар Исаковић, начелник Службе офталмологије лозничког Здравственог центра, враћа вид и наду стотинама људи. У време када је листа чекања за операцију катаракте претила да одузме светлост старим и немоћним очима, др Исаковић и његов тим су за свега неколико месеци урадили стотине захвата и преполовили чекање. Али бројке нису оно по чему га препознају. Пацијенти говоре о топлини његовог гласа, о руци која лечи и пре него што додирне. „Не лечим само око, лечим човека“, једна је од његових чувених реченица.
Додела Плакета Града др Зоки и др Аци, како их суграђани ословљавају, није само формално признање за струку, већ и знак захвалности Лознице онима који су град учинили бољим местом за живот. У времену када се често заборављају тихи хероји свакодневице, Лозница се сетила својих људи духа, који лече тело, али и чувају душу заједнице.
