Рођендани који се броје троцифреним бројем нису само породични датуми. Они су мали записи о времену, о људима који су преживели читав један век и о породицама које се око њих и даље окупљају. Такав рођендан прославила је Милисавка Петковић, најстарија Лозничанка, и то 102. по реду.
Рођендан су са њом обележили син, ћерка и снајкем као и други корисници, којих у овој установи тренутно има 50, па је прослава имала и породични и заједнички, готово домаћински карактер.
Милисавка има осморо унучади, петоро праунучади и двоје чукунунучади. Родом је из Косјерића, а највећи део живота провела је у Трбушници код Лознице.
Њена снајка Зорица Петковић каже да је Милисавкин живот од раног детињства био тежак. Са седам година остала је без мајке, али је, како сведочи породица, још као девојка постала ослонац куће. Била је, додаје, способна, вредна и радна жена, од оних које су све стизале и све умеле.
„Радила је у ’Вискози’, двократно, а пре тога је, када су се она и деда доселили у Лозницу, шила у Завлаци и Лозници, поред свог посла. Све је знала да ради. Ја је памтим као изузетно вредну и способну жену”, рекла је Зорица Петковић.
О Милисавки као свекрви говори са посебном топлином. Каже да су имале леп и коректан однос, без крупних несугласица.
„Док смо живеле заједно била је јако добра свекрва. Наравно, као и у свакој породици, било је понекад ситних трзавица, али никада ништа крупно. Када бисмо заједно отишле у град, знала је да ми купи по неколико ствари. Шта год покажем, она ми купи. Моју ћерку Ану је посебно воли, јер се родила у њиховој кући”, испричала је снајка.
Живот је, каже Зорица, Милисавку често стављао пред тешке околности, али она их је носила мирно и достојанствено. У породичном сећању остала је и као добра домаћица, чије су се руке памтиле по послу, али и по укусу који се не заборавља.
„До пре десетак година правила нам је реформ торту. Мислим, без претеривања, да нико није знао да је направи као она”, прича снајка са поносом.
У кругу породице, запослених и људи са којима данас дели свакодневицу, Милисавка Петковић је дочекала рођендан који се ретко слави. Њена животна прича стала је у век рада, породице и тихе истрајности, а најстарију суграђанку посетила је и градоначелница Лознице Драгана Лукић, која јој је честитала 102. рођендан и пожелела добро здравље.
