Планиница

“Али, пролеће је. Опет пролеће. Богат сам, миран, и могу да чекам. Да, ничег није било и ничег нема, јасног и сигурног, али ништа није изгубљено или искључено, неповратно и потпуно. Знам да у свету има много напола отворених прозора у које куца пролећни ветрић, сунчевих одблесака на металу и у води, празних седишта у купеима, усталасаних поворки и обасјаних лица у пролазу. Слутим и хиљаде других и непознатих могућности и прилика.”


― Иво Андрић, Јелена, жена које нема

Повезани чланци

spot_img

Истражи

Академик Петар Влаховић и професорка Оливера Васић у фокусу...

„Култура јесте колективна вредност, али увек су појединци ти који својим радом постају пример...

Снага ћирилице и завет језика на 92. Вуковом сабору

„Није свеједно којим писмом пишемо и којим ће писати наша деца,“ поручио је министар...

Колико љубави стане у слику?

Изражавање кроз сликарство за особе са аутизмом није само уметнички чин, већ начин да...

Српски Термопили

„Ко падне за отаџбину тај живи вечно“, порука је која најбоље осликава судбину храбре...

Зид памћења на лозничком Партизанском гробљу

„Сећање није само прошлост, оно је и наша обавеза према будућности.“ Та мисао најбоље...

Вода која памти – Чесма девет Југовића код Троноше

„Девет слапова за девет синова, десети за оца Југа“, тако народ описује Чесму девет...

Популарне категорије

Коментари

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
Овде унесите своје име