СРП „Обедска бара“ – доживљај нетакнуте природе

Када сам први пут истраживао о Обедској бари, не могу рећи да ме истраживање довело до много података. Мали број репортажа, фотографија, а о снимцима да не говоримо, тек понеки снимак на друштвеним мрежама. Одлучио сам да одем и уверим се сам. На неких 20 км од Шимановаца према селу Купиново, налази се специјални резерват природе “Обедска бара”. Уласком у резерват плаћају се улазнице које су јефтине, домаћини су јако гостољубиви, у понуди имате вожњу бродићем, а уколико сте довољно вични, имате могућност да изнајмите чамац за себе и истражите Обедску бару још боље, пловећи кроз само језгро резервата. Резерват је покривен водом око 30% док је старим шумама храста лужњака покривено око 70% површине. Размишљам како би то било супер да изнајмим чамац, али нисам никада управљао чамцем сам иако не верујем да је много тешко. Међутим, одлучујем се за пешачку туру око резервата и домаћини ми дају мапу и препоручују стазу која ме води до највеће колоније птица која живи у резервату.

Помислих “Звучи сјајно, идем тамо, ионако немам другу опцију”. Крећем у авантуру.

Кроз сам резерват вас води шумска стаза, уређена, добро обележена, одмах поред саме ивице резервата. Како напредујете даље, стабла храста лужњака постају све шира и шума је све гушћа. На појединим местима не можете да не застанете поред стабала која су пречника преко два метра и да се начудите таквој једној грдосији од дрвета. Процењује се да су стабла стара преко 400 година. Помислих колико ли ту птица живи, јер на све стране чујете различите цвркуте птица, неке чујем први пут, жао ми је само жто их не видим а тренутно нисам понео ни двоглед, који би ми овде био одличан “помоћник” да бар неке од птица и видим. За љубитеље птица, Обедска бара је заиста рај. Одмах се види зашто је овај део отоке реке Саве проглашен резерватом природе, богатство живота којим обилује резерват је невероватан, а природа и шуме су потпуно другачије од других екосистема у којима сам боравио, шуме су густе да једва мало светлости пролази кроз крошње, а о величини стабала и врстама да не говоримо. Поред шума можемо да видимо влажне ливаде, посебне екосистеме које окружују сам резерват и представљају посебну хранидбену зону за различите врсте птица и других животиња.

Морам себи да признам да сам дошао неспреман тотално, нисам понео двоглед, тренутно имам фотоапарат који не може да фотографише веће удаљености а оно што ми је тренутно највише потребно је средство против комараца. На њих сам потпуно заборавио, искрено и зима је била дуга ове године и некако топло време је одмах било “иза угла”. Немогуће је застати ни 10 секунди а да вас рој комараца не прекрије, огромни су и угризи су немилосрдни. Већ осећам да сам изуједан прилично, нарочито по рукама, али ме то не спречава да идем даље. Размишљам како сам могао да заборавим на комарце, али сада је готово, они су ми главни непријатељи и главни актери који су одговорни за то што своју авантуру ћу морати завршити раније и поново се вратити у резерват са средством и осталом опремом.

Настављајући даље, примећујем да сва оборена стабла се не дирају, они остају тако док их зуб времена “нагриза”, мочварни екосистем је све више присутан и могу да кажем да се осећам као у правој амазонској прашуми. Чуо сам од неколико природањака израз “Мирис мочваре” али сам се тек сада уверио у то, мирис је јак, на неким местима неподношљив а влажност у шуми је невероватна, имате утисак да ћете прокувати, иако је напољу било пријатних 23 степена, једва чекам да видим како ће бити лети овде када температура буде око 35 степени.

Током шетње стазом имате два видиковца који вам пружају поглед на цео резерват и одатле можете видети када се неке од птица појаве на хоризонту. Тешко их је видети, нарочито сада када наступи летњи период јер тада је резерват у фази мировања и једини начин да нешто видите је изнајмиљивањем чамца и улазак дубље у резерват, којим ја наравно, не умем управљати. Погледом са видиковца, углавном видите високу барску траву и она прекрива готово 70% водене површине, у њој се птице крију, праве гнезда а оно на шта нећете остати равнодушни је звук стотину птица у исто време, утисак је као хор у природи и интересантно је да “музика” коју слушате је изузетно пријатна.

Размишљам кога бих могао да поведем да ми управља чамцем, јер једино тако ћу успети да истражим резерват до краја, али не пада ми нико не памет, можда се сетим успут. Док пратим мапу, видим да је уцртана бициклистичка рута од 22км која прати отприлике сличну руту којојм се ја крећем и помислим “То је то”, доћи ћу са бициклом и направити кружну туру, проћи кроз села Купиново и Обријеж, упознати њихове обичаје и наравно, проласком кроз резерват ући у „ринг“ са комарцима, али овај пут понећу неко средство, по могућству најјаче које пронадјем у апотеци.

Долазим до краја стазе и улазим у село Купиново, одлучујем да застанем поред поља уљане репице која у ово време плени својим жутим цветовима и поред поља сунцокрета, мени је једна од најлепших пољопривредних култура, али верујем да пољопривредници који је обрадјују и не мисле да је тако лепа нарочито када је време за жетву. Равница Војводине мени делује невероватно, смирујуће и на неки начин свака пољана има неку своју боју, жуту, светло и тамно зелену, црвену, браон и наранџасту. Све су то боје Војводине и немогуће је остати на њих равнодушан.

Одлучујем да Купиново оставим за своју бициклистучку туру коју ћу ускоро да поновим овде у Обедској бари. Иако сам остао ускраћен да боље упознам дивљи свет резервата, срећан сам јер сам провео сјајно време у невероватној природи, упознао сам још један драгуљ природе наше прелепе Србије и подсетио и себе а и надам се да ћу друге кроз моје фотографије, колико је важно да природу сачувамо јер је несумњиво да смо и ми део ње, а уништавајући природу, уништавамо и себе.

Повезани чланци

spot_img

Истражи

Међународни Дан матерњег језика: О бечким сећањима на Вука,...

Међународни Дан матерњег језика, 21. фебруар је  и ове године у Тршићу окупио посленике...

Светлост језика: Прослава Међународног дана матерњег језика уз поезију...

У среду, 21. фебруара 2024. године, у организацији Центра за културу "Вук Караџић" и...

У Бечу обележено 160 година од смрти Вука Стефановића...

На старом бечком бидермајерском гробљу Светог Марка (St. Marx), у трећем бечком округу, на...

Романтично бекство за Дан заљубљених: Етно село „Сунчана река“...

Уместо уобичајеног сценарија, ове године изненадите свог партнера романтичним боравком у етно селу Сунчана...

Блаженка Тешић: Даривање осмеха и лепоте онколошким пацијенатима

У духу месеца хуманости и даривања, Блаженка Тешић, козметичарка из Лознице, поставља високе стандарде...

Ходник Дечијег одељења претворен у чаробни свет бајки за...

У духу предстојећих новогодишњих празника, родитељи Славица и Жељко Рашевић претворили су ходник Дечијег...

Популарне категорије

Коментари

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
Овде унесите своје име