Центар за културу „Вук Караџић“ синоћ је у Музеју Јадра отворио изложбу под називом „Година пре века – 99 година радиофоније у Србији“. Ова поставка донела је Лозничанима прилику да се упусте у путовање кроз време, у период од 1924. до 1959. године, када су радио-апарати постали део свакодневног живота.
Изложбу је отворио Марко Јелић, руководилац ПТТ музеја у Београду, изразивши велико задовољство што је Лозница први град у Србији који је одлучио обележити стогодишњицу постојања радија на овај начин. Јелић је истакао значај радиофоније у развоју друштва и истакао да су радио и телефонија имали дубоку повезаност, будући да је радио потицао из поште.
„Наш музеј, који ове године обележава сто година постојања, има наслеђе богате традиције многих важних историјских догађаја, укључујући пошту и телефонију. Радио је и почео из поште, Министарство поште и телеграфа је издавало одобрења, а грађани су на поштанским шалтерима могли купити и платити таксу за коришћење радио-апарата. Било је од суштинског значаја да се радио донесе до сваког грађанина, како би се преносиле праве информације. Захваљујући људима као што је Миодраг Глигорић, страственом колекционару и сараднику у музеју, успели смо повезати телеграфију и приказати како се користио Морзеов систем за пренос порука,“ рекао је Јелић, најављујући и издавање посебне поштанске марке за следећу годину.
Горан Вилић, управник лозничког музеја, изразио је своје одушевљење изложбом и истакао да је идеја о њој настала пре годину и по дана када је Миодраг Глигорић поделио да има око две стотине старих радио-апарата у својој колекцији.
„На изложби су представљени први радио-апарати који су коришћени од 1924. године до Другог светског рата. Када је Радио Београд први пут почео с емитовањем у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, имао је само 61 претплатника. Људи су се окупљали по кућама, клубовима и ресторанима како би слушали емитоване емисије. На почетку, емисије су се емитовале само уторком, четвртком и суботом, према налогу надлежног министарства. Већ 1929. године, када је Радио Београд имао свакодневни програм, број претплатника повећао се на око 19.000. Овом изложбом смо оживели то време,“ објаснио је Вилић.
Аутор изложбе, Миодраг Глигорић, захвалио је свом граду што је имао храбрости да представи овако важан догађај Лозничанима и осталим посетиоцима музеја. Изложба се састоји из три дела: техничких уређаја и радио-апарата, самих медија, библиографије, издавачке делатности, грамофонских плоча и музике из периода између два светска рата. Сви експонати су повезани с тим временом, а најмлађи експонат датира из 1936. године. Осим техничких апарата, изложба обухвата етно-елементе како би дочарала амбијент у којем је радио постао део домаћинстава.
„Најважнији експонати су локално произведени детекторски пријемници и радио-апарати. Неки од њих су овде изложени по први пут и никада их нико није видео. Порука изложбе је једноставна – слушајте радио јер он има својих предности. То је први електронски медиј и једини који вам не краде време. Иначе, грамофон и грамофонске плоче нису кључни део ове поставке. Радио се продавао заједно с грамофоном и био је саставни део свакодневног живота. Међутим, грамофон је слушан и пре него што су постојали радио програми. На изложби се може видети и грамофон с курблом и један од старих радио-апарата. Ова изванредно занимљива поставка може се посетити у наредних месец дана.
Ова изложба представља не само ретроспективу радија у Србији, већ и дубоко уроњење у културу и технологију тог времена. Миодраг Глигорић и његова страствена колекција омогућили су Лозничанима и посетиоцима музеја јединствену прилику да се врате у време када је радио био један од најважнијих извора информација и забаве. Изложба ће сигурно оживети сећања и пружити ново разумевање значаја овог електронског медија у развоју друштва.
