Од мајчиних руку до светих зидова: Ново издање књиге „Од мајке до Цркве“ доноси причу о богатству вере и културе

У сусрет централном обележавању великог јубилеја-150 година од освећења храма, на Приљевима, у Липници, код Лознице, посвећеног Преображењу Господњем, и славе те богомоље, из штампе је изашло друго, значајно допуњено издање књиге „Од мајке, до Цркве“, у издању Српске краљевске академије научника и уметника, чији је аутор Владимир Митрић, стални дописник „Вечерњих новости“ из Лознице, Шапца и Републике Српске. Аутор је, како каже дипломирани теолог Предраг Вујевић, „у другом издању, заправо, приказао како је прво издање тог дела, посвећено  богомољи -слављеници, дочекано међу читаоцима у овом делу Србије, Републици Српској, региону и расејању“.

– Све књиге су бесплатно подељене и то је дар писца у част храма у ком су крштени и он и његови најближи, и преци, који је подигао, на свом имању, чувени прота руњански Владимир Поповић, пре век и по, који је био и посланик у тадашњој Скупштини Србије -каже Предраг Вујевић. -Сазнајемо да је на освећењу храма био српски краљ Милан Обреновић, чија је прабака Анђелија из села Руњана које припада овој парохији и богомољи.Цркву је посетио и краље Петар Први Карађорђевић, сви епископи шабачко -ваљевски од њеног освећена, патријарх Димитрије Павловић и многи други.

                   Василије Перић, начелник општине Угљевик, иначе потпредседник Епархијског управног одбора   Епархије зворничке СПЦ,   истиче да је књига доживела „скоро невиђење промоције, од оне у Парохијском дому у Липници, где је одржана уз благослов епископа шабачког Јеротеја до оних у Иригу, Угљевику, Лопарама…“.

                        -Ова књига није само прича о једном  дивном древном храму, бисеру наше вере, храму Бога живога, већ и о времену у ком постоји,  већ и мост  за Србе ма где они живели, пре свега са нама у Републици Српској.

                        -Промоције су показале да је,са одушевљењем, примљено поред осталог, снажно деловање Богомољачког покрета светог владике Николаја Велимировића и то се види у допуњеном издању -каже Перић. -Аутор је направио сјајан мост нашег рода на обе обале Дрине, и раније, на много начина, не само као новинар, а овим делом их је учврстио, како се то каже црквено, „за век и векова“.Снажно се на промоција видело како наш народ,  ма где живео, нико ничим не може да ограничи, посебно оно на чему су радили сви од Светога Саве до владике Николаја, светог оца Јустина до  данашњих дана.

  Академик Драгољуб Драго Мирковић истиче да је „ретко као ко Митрић на промоцијама донео емоције, које никога нису остављале равнодушним“.И, како каже, према Цркви и према мајци.

– И тај његов спој љубави Бога живога, мајке и цркве -прича академик Мирковић. -Кроз сваки његов ред се осећа да је „мајка биће најсличније Богу“, како је говорио свети владика Николај(Велимировић). -Владимиру, који  живи скоро монашким животом годинама и деценијама, знано је добро, а то поручује и свима да „тамо где не стиже Бог, ту је мајка“.Писао је књигу, убрзо после смрти његове мајке Марице, која га је увела у веру, а како то сведочи ова књига пуња љубави, пажње и најбољих намера према Богу, роду и отаџбини својој.

  Милица  Ристановић из Руњана, иза које је највеће образовање у просвети, иначе Митрићева школска другарица, каже да „једноставно није могла да верује како је о цркви, којој и она припада и у којој је крштена, као и сви њени, аутор изнео скоро идентичне емоције, које  и она носи у себи, вазда, према богомољу на Приљевима“.

 -Тешко је да неко ко чита ову књигу не заплаче, јер сваки ред је пун љубави – истиче Милица. -Нема чини ми се лепше богомоље, комплетно са прелепом портом и околином, а Владина књига је све то сабрала на начин који је вечан, да сведочи да смо јој увек била привржена чеда и онда када су била најтежа времена за наш род.

Пред велико славље, на дан Светог Преображења Господњег, црква добија нову „одору“.Слављеница ће бити сва у белом.Радови, које  благословио, али и помно прати владика Јеротеј, су при самом крају. Раније је добила нов кров,  а недавно је урађена и лепа ограда.

  -На тај дан нам стиже наш епископ Јеротеј, наш духовни родитељ, који је, такође инспирисао док сам писао ову књигу, јер сам слушао његове речи изговорене одмах пошто је постао епископ, тада викарни патријархов, да је срећан што су његовог брата и њега њихови дивни родитељи васпитали и учили да, пре свега, буду добри и ваљани људи -каже Митрић. -Снажна породица и јака вера могу што нико не може.У то сам се безброј пута уверио. А, као што је писао владика Николај, „док сам писао ове странице, као да ми је неко  диктирао, а да сам ја руком исписивао“.

Повезани чланци

spot_img

Истражи

Романтично бекство за Дан заљубљених: Етно село „Сунчана река“...

Уместо уобичајеног сценарија, ове године изненадите свог партнера романтичним боравком у етно селу Сунчана...

Блаженка Тешић: Даривање осмеха и лепоте онколошким пацијенатима

У духу месеца хуманости и даривања, Блаженка Тешић, козметичарка из Лознице, поставља високе стандарде...

Ходник Дечијег одељења претворен у чаробни свет бајки за...

У духу предстојећих новогодишњих празника, родитељи Славица и Жељко Рашевић претворили су ходник Дечијег...

Хуманитарна чаролија у Лозници: Зорана Тодоровић за два сата...

Двадесетшестогодишња Зорана Тодоровић из Лознице прикупила је, за само два сата, преко 400 хиљада...

Новогодишњи базар враћа укус детињства: Мекике као главна посластица

Док се приближавају празнични дани, Новогодишњи базар у Лозници постаје место где се могу...

Вече у част Софке Николић: Пут од Табановића до...

Добродошли на незаборавно вече које ће бити посвећено једној од најизузетнијих личности наше музичке...

Популарне категорије

Коментари

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
Овде унесите своје име