Национална стратегија за младе истиче важност мотивисања младих да активно учествују у друштву и подржавања и мотивисања младих у области спорта. Подаци о организовању слободног времена младих узети из Национале стратегије за младе упућују да готово половина средњошколаца (47%) слободно време проводи у неструктурираном дружењу са вршњацима. Поред вршњака, средњошколци слободно време радо и често проводе уз телевизор (45,8%, уз мобилни телефон (32,8%) или уз компјутер (28,6%). Сваки пети средњошколац бави се спортом, мали број средњошколаца у слободно време чита књиге или прати догађаје из културе, а још мањи број бави се хобијима или другим сличним активностима.
Вишак слободног времена код младих који није адекватно каналисан и усмерен ка квалитетном провођењу слободног времена, отвара опасност да млади проналазе друге, неадекватне начине да попуне то слободно време.
Типични начини провођења слободног времена и њихова учесталост врло су слични и на студентском узрасту. Овакву структуру слободног времена можемо оценити као сиромашну, а слободно време којим млади располажу не користе довољно квалитетно у смислу унапређења здравља кроз активности пешачења, трчања, вожње бицикле, боравка у природи и слично.
„Промоцијом здравих стилова живота кроз континуиране едукативне садржаје и кампање уз ангажовање професионалних сарадника и волонтера Омладинског центра на свим нивоима желимо да утичемо на размишљање младих и разбијемо стереотипе о принципу здравог жиувота“, рекла је координатор на пројекту „Спортом до здравља, Јована Тодоровић.
Фокус рада је заснован на партиципаторном приступу кроз обезбеђивање информација, едукацију за здравље и развој вештина неопходних за живот и промоција се одвијала у школама, уличним акцијама, промо рекламама.
„Кроз промоцију најпопуларнијих видова рекреативних спортова циљ нам је да обухватимо што већи број младих како би створили услове за квалитетно провођење слободног времена младих“, закључује Тодоровић.
