Ушушкана на самом улазу у комплекс знаменитог места Тршић, на прагу Вукове спомен куће – Чуваркућа. Домаћин Жељко Матић, срдачан и гостољубив – комбинација за незаборавне тренутке. Тешка срца, палету надалеко чувених Жељкових ликера оставили смо другим гостима и задржали се на чашици разговора.
Aзбучник: Када сте решили да на свом породичном имању у Тршићу отворите конак и кутак за посетиоце Тршића, зашто сте изабрали баш Чуваркућу за заштитни знак?
Жељко Матић: После завршена два факултета, решио сам да управо оно за шта сам се школовао и почнем да радим, али у своме родном месту. Овде је све што имам, породица, људи које волим и који ме воле, поштују. Бринемо једни о другима. То ми је све недостајало у великим градовима, где сам студирао и радио.
Десило се да на раскрсници у животу, и размишљању шта после факултета, једноставно се отворило ово питање – зашто се не бих вратио кући и почео да улажем у себе и своју породицу? Пошто сам завршио туризам, а живим у Тршићу, само сам спојио лепо и корисно и решио да баш овде, на месту које дуго функционише као угоститељски објекат, направим своју причу.
Ту причу сам назвао ЧУВАРКУЋА, јер је Тршић сам по себи једна етно, историјска и културна прича, која пре свега негује традицију и сеоски начин живљења. Чуваркућа је свакако део српске традиције, јер нема крова да је Србин поставио, а да није ставио чуваркућу на исти. Уз целу причу о Вуку, традицији, сеоском начину живота – Тршићу је заиста недостајала само чуваркућа.
Сам назив је леп. Чува укућане, чува од грома. Много лековитих својстава јој приписују, као и магичне моћи – па онда зашто Тршић не би красио један објекат, који је дао нов живот нечему, што нас прати од памтивека.
Спојили сте традицију и савремен начин живота уз један посебан дух који се осећа у Чуваркући, у чему је тајна?
Чуваркућа је спона између младости и старости. Савременог и прошлог, те између традиције и лежерног начина живота – условљеног првенствено интернетом.
Место које окупља велики број младих, који нису само пролазници Тршића, него се константно враћају, и сваки пут доведу нове младе људе, како би показали једно село које живи током целе године.
Према томе, Чуваркућа је јако битан фактор развоја Тршића, управо због великог броја младих који долазе, а који пожеле да своје слободно време проведу у селу. Није уобичајено да чујемо да млади иду на село, више да одлазе из њега. Чуваркућа управо ради обрнуто, доводи велики број младих љиди, који уживају у прелепом Тршићу.
Такође, чести гости Чуваркуће су уметници?
Чуваркућа је у лозничком крају позната и по великом броју уметника, људи из јавног живота Србије, писаца, глумаца, антрополога, еколога, адвоката, свештенства, министара, певача, амбасадора, новинара итд. И у томе и лежи специфичност Чуваркуће, јер никада не знаш ко ће сести, од познатих, за сто до вашег. Једно нестандардно место са топлом сеоском, кућном атмосфером и амбијентом који подсећа на сету старог времена, на неко топло време и бакин дневни боравак, који смо сви прошли.
Неретко, имате у исто време госте из свих крајева света, оно што је специфично, то никада није препрека за добро дружење?
Чуваркућа је сама по себи једно уметничко дело, па због тога и треба да има доста уметника за госте, иако по првом доласку сви они постају део породице и тако се број људи само шири и увећава.
Такође, гости нису само уметници из јавног живота Србије, већ са свих страна света. За ових седам година рада, Чуваркућа је била домаћин и угостила небројено гостију разних националности и са свих континената. То никада није била препрека, напротив, идеја више за дружење. Гости Чуваркуће су добри људи, пријатељски настројени и радо дочекују госте са свих страна света. Жељни да и они упознају разне културе и кроз госте живе занимљивије животе и склапају пријатељства. Као добар домаћин се тада не издвајам само ја, него и Тршићани.
Ви сте временом брендирали разне ликере, који су постали заштитни знак Чуваркуће?
Пошто је Чуваркућа сва специфична и у пружању угоститељске услуге, као и раду са гостима, како конака тако и кафеа, мора бити нешто специфично и у самом приступу госту.
За добродошлицу сам одабрао производњу домаћих ликера, и до сада је Чуваркућа направила око 60 различитих врста и арома, који се продају по целој Србији, и чији укуси и комбинације фасцинирају све госте који дођу код нас.
Неки од најзанимљивијих су свакако ликер од плаве љубичице, мушмуле, чуваркуће, лаванде, ананаса, цвекле, смокве, грожђа, кафе и комбинације укуса, као што су: ликери од лаванда-ананас-лимун; киви – кокос; бундева -киви; мента-вишња-бела рада; вишња-љута паприка;шаргарепа-камилица; зова-лимета …. .
Сви ти укуси изненаде госте, али у мору сличне понуде људи су жељни нечег новог, па са одушевљењем желе да пробају. Свако је нашао бар два укуса ликера која му се највише свиђају.
Могу рећи да сам јако поносан да Чуваркућа има неки свој бренд, који није исти као сви остали, него има своју причу за све што је урадила.
Тршић, као најпознатије село у Србији, носи олакшице када су туристи у питању али и једну посебну одговорност, како налазите баланс?
Одговорност Чуваркуће је велика. Брига о госту је нешто што је на највећем степену, када се размишља о раду. Топлина коју пружамо се осећа, и нико не ради ништа без пуно љубави у Чуваркући, зато се искрен и поштен однос, са пуно срца јако осети и препозна. Зато нам се људи враћају.
Шта за Вас представља Вуков крај?
Срећан сам што сам баш овде рођен. Што ми је дато да баш у оваквом амбијенту живим, радим и стварам, да сликаТршића буде још лепша.
Помажем да будемо добри амбасадори Тршића, за сваког ко дође у њега, па да са осмехом оде и поново пожели да се врати.
То је на првом месту, а потом –Тршић, знаменито место, је национално благо које треба сви да чувамо и поштујемо. Привилегија је живети и радити у једном оваквом месту.
Поред примарног рада у угоститељству и туризму, Жељко и друштво из Чуваркуће, активно учествују у хуманитарним акцијама и еколошким камповима.
Покушавамо да помогнемо онолико колико можемо, својим суграђанима и локалној заједници. Ми своју мисију нећемо прекинути ни наредних година – закључује Матић.
